Italiju čeka veliko spremanje
28. februar 2014.
Ni manje ni više, nego "privrednu revoluciju" je Mateo Renci najavio svom narodu. Pola godine pre nego što će Italija ovog leta preuzeti predsedanje Evropskom unijom, izgleda kao da je treća po veličini ekonomija evrozone privredno-politički postala problematična: ekonomski učinak stagnira, stopa nezaposlenosti je sa oko 13 odsto na najvišem nivou od sedamdesetih godina, a državni dug iznosi dva biliona evra - i time 130 odsto bruto društvenog proizvoda.
"Stanje u Italiji je loše", kaže glavni ekonomista Komercbanke, Jerg Kremer, u razgovoru za DW. "Političke elite odbijaju reforme, što znači da je reč o veoma teškoj privrednoj situaciji", kaže ovaj stručnjak.
Reformator Renci?
Ali odbijanju reformi bi sada trebalo da dođe kraj. Mateo Renci, koji je sa 39 godina najmlađi premijer u političkoj istoriji Italije je svojim stranačkim kolegama i prethodniku Enriku Leti prebacio nedostatnu volju za stvaranjem - i istakao svoj sopstveni dinamični smer: "Za ovu vladu više nema alibija", poručio je Renci pred oba doma italijanskog parlamenta.
On namerava da pojednostavi radno pravo i standardizuje više od 40 različitih vrsta zaposlenja. Zatim bi trebalo da se olabavi zaštita od otkaza, koja bi ubuduće bila povezana sa trajanjem radnog odnosa, a namera je i da se drugačije definiše vremensko razdoblje za poreske olakšice za preduzeća, koja zapošljavaju mlade ljude, tako što ono bilo produženo sa trenutnih 18 na 36 meseci.
Italijanska preduzeća Renci želi da rastereti nižim doprinosima za plate i energiju, što bi navodno trebalo da se finansira kroz smanjenje javnih izdataka – dakle, ne povećanjem poreza. Ali i smanjenje birokratskih struktura stoji u samom vrhu Rencijeve agende. Jirgen Mihels, glavni ekonomista Bavarske pokrajinske banke (Bayerische Landesbank) međutim sumnja da li se Rencijeve reforme u trenutnoj situaciji uopšte mogu sprovesti. "I Mario Monti je imao ambicioznu agendu, koja je na kraju propala", navodi Mihels u intervjuu za DW i dodaje da je Renci upravo sa reformom tržišta rada, zapravo posegnuo za velikim i teškim komadom problema.
Stare - nove reformske namere
Vlada Maria Montija je, naime, već 2012. pokušala da sprovede slične reforme, ali u toj nameri nije uspela zbog birokratske realnosti i političkih nejasnoća. Monti je hteo da potisne kompleksne, i velikim delom za vreme Berluskonijeve vlade donesene vrste zaposlenja, kao i da pojednostavi radno-pravne sporove arbitražnim postupcima. Međutim, jaki sindikati, povezanost stope poskupljenja i tarifnih ugovora, kao i nedostatak saradnje između zaposlenih i poslodavaca zakočili su porast produktivnosti. Plate, koje su ipak rasle uprkos lošem privrednom stanju, sve više su paralizirale brojna preduzeća.
"Ali, Monti je bio tehnokrata. Mateo Renci je kao političar sigurno bolje pripremljen za sprovođenje planova", tvrdi Mihels. Taj stručnjak napominje da bi se pre novih privrednih planova, trebalo pozabaviti najavljenih reformama Ustava.
Evropa nije neprijatelj Italije
Renci ističe pro-evropski stav i kaže da Evropa nije neprijatelj Italije. U svome govoru pred Senatom bivši gradonačelnik Firence, rekao je da bi se upiranje prsta u evropsku montarnu uniju u potrazi za krivcem za privrednu krizu, moglo protumačiti kao negiranje istorije Italije.
Istovremeno ta ista monetarna unija Italiji postavlja izazove, uveren je Kremer. "Italija ne može više na jednostavan način da smanji vrednost sopstvene valute i tako prikrije probleme. Ali to takođe znači i da je Evropska centralna banka dalje pod pritiskom - jer obrnuto je 'pad Italije' rizik za monetarnu uniju. Evropska centralna banka je trenutno zatvorenik italijanske politike“, kaže on.
Ekonomski stručnjak Mihels srednjoročno računa sa negodovanjem iz Brisela, navodeći da bi neuspeh Rencijevih reformskih planova mogao da izazove turbulencije u celoj evrozoni.
„Ministar zna šta treba činiti“
Uprkos ovakvim predviđanjima, Strazbur i Brisel polažu nadu u novu italijansku vladu. Komesar EU za monetarnu politiku, Oli Ren, u izjavi za nemačke medije je rekao da je siguran kako će nova italijanska vlada ispoštovati obaveze koje je preuzela. Ren je istakao kako se raduje saradnji sa ministrom privrede i finansija Padoanom, koji je sa svoje 64 godine najstariji član Rencijevog kabineta. Padoan je prethodno bio glavni ekonomista Organizacije za privrednu saradnju i razvoj (OECD) u Parizu.
U izjavi za italijanski dnevni list "La Stampa", Ren je rekao da ima poverenja u novog ministra: "Padoan zna što mu je činiti." Ekonomski stručnjak Kremer italijansku privredu vidi u "u škripcu zbog jedne potpuno neefikasne državne uprave". Bilo kako bilo, ono što je izvesno jeste da se ipak mora pričekati na rezultate prvih Rencijevih reformi i videti da li će one zaista uroditi plodom.
Autor: Johana Šmeler / mm
Redakcija: Jakov Leon