Iz Stokholma u večnu mladost

Nobelova nagrada za medicinu za 2009. godinu dodeljena je američko-australijskoj naučnici Elizabeti Blekbern i Amerikancima Kerol Grejder i Džeku Šostaku za rad na enzimu telomerazi koji štiti ćelije od starenja.

„Ove godine Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu je dodeljena naučnicima koji su pronašli rešenje za veliki problem u biologiji: kako hromozomi mogu u potpunosti da se kopiraju tokom ćelijske deobe i kako mogu da se zaštite od propadanja“, navodi se u saopštenju Nobelovog komiteta.

Nobelov komitet je naveo da su ovogodišnji dobitnici nagrade za medicinu „pokazali da se rešenje nalazi u hromozomskim završecima – telomerima i u enzimu koji ih formira – telomerazi“. Taj enzim mogao bi da bude ključ za večnu mladost, pošto je povezan sa starenjem ćelija. Enzim ima i ključnu ulogu u malignoj transformacija ćelija.

Telomeri, strukture DNK-a smeštene van hromozoma, kontrolišu početak starenja ćelija i održavanje stabilnosti genetskog nasleđa, genoma. „Otkrića Blekbernove, Grejderove i Šostaka daju novu dimenziju našem shvatanju ćelija i rasvetljavaju mehanizme bolesti i stimulišu razvoj novih, mogućih terapija“, navodi se u saopštenju.

Elizabet Blekbern je profesor na Kalifornijskom univerzitetu. Kerol Grejder predaje na američkom univerzitetu Džon Hopkins u Baltimoru, a Džek Šostak je profesor na Harvardu.

Fizika i „Majstori svetla“

Nobelovu nagradu za fiziku ove godine su dobili Čarls Kao, Vilard Bojl i Džordž Smit za otkrića prenosa svetlosti kroz optička vlakna i izum poluprovodničkog kola. Sva trojica su američki državljani. Čarl Kao ima i državljanstvo Velike Britanije, dok je Vilard Bojl i kanadski državljanin.

Nobelov komitet ova tri naučnika je nazvao „majstorima svetla“ jer je njihov rad omogućio „stvaranje mnogobrojnih praktičnih inovacija za svakodnevni život i nova sredstva za naučno istraživanje“.

Čarls Kao je nagrađen za „napredak u domenu prenošenja svetlosti vlaknima za optičku komunikaciju“ a Vilard Bojl i Džordž Smit su nagrađeni za „otkriće hvatača digitalnih slika CCD koji je danas postao elektronsko oko u skoro svim domenima fotografije“. Bez njihovog otkrića digitalna fotografija ne bi bila moguća

Hemija – ribozomi i antibiotici

Naučnici iz SAD, dvoje, i Izraela, dobitnici su ovogodišnje Nobelove nagrade za hemiju, za otkriće strukture i funkcije ribozoma.

Venkatraman Ramakrišnan i Tomas Stajc, Amerikanci, i Ada Jonat iz Izraela, otkrili su kako ribozom, koji proizvodi protein, funkcioniše na nivou atoma. „Ribozomi zu ključni za život, ali su i glavna meta za razvoj novih antibiotika“, saopštio je Nobelov komitet za hemiju.

U svakoj kategoriji uz nagradu se dodeljuje 10 miliona švedskih kruna što je oko milion evra koje mogu podeliti najviše tri laureata. Nagrade će biti uručene dobitnicima 10. decembra u Stokholmu.

dr/nr/sb/ap/rtre