Iza ružičaste statistike o zaposlenosti

Potencijalnim radnim kandidatima nude se brzi kursevi prekvalifikacije, a time i slabije plaćena radna mesta. Broj novozaposlenih raste i zahvaljujući najamnim radnicima koji imaju nesigurne i krajnje loše uslove rada.

Mogućnost kvalifikacije na brzaka

Doris Frajtag imala je sreću da u 51. godini života ponovo dobije posao, doduše ne u svojoj struci. Doris je po zanimanju prodavačica. Pre nekoliko meseci je otpuštena. Ispečen zanat, dugogodišnje iskustvo i mnogobrojne prijave za posao nisu joj pomogle da dobije novo radno mesto u struci. Stizala su uvek ista obrazloženja, kaže Doris. Recimo da je prestara da bi prodavala cipele.

Prijavila se na dvomesečni kurs, uradila prekvalifikaciju i dobila posao u Službi za negu starih. Danas radi u kući 93-godišnjeg Emila Šefera kao kućna pomoćnica, odnosno, kako se to moderno kaže, asistentkinja u domaćinstvu.

„Za šefove u prodaji sam stvarno prestara da bih radila kao prodavačica. Uvek sam rado radila sa ljudima i sada sam za sebe pronašla ovu novu perspektivu. Za ovaj posao vam je potrebno mnogo energije, ali sam zadovoljna. Potreban mi je novac i zato moram imati puno radno vreme.“

Ovakvi poslovi nisu dobro plaćeni, ali je novac dovoljan da budu pokriveni troškovi života. Nije potrebna dugogodišnja prekvalifikacija. Već posle dva meseca, kandidati polažu ispit i dobijaju posao. Jedna od službi za negu starih u Majncu otvorila je prošle godine 20 novih radnih mesta za nekvalifikovane osobe.

„Zbog ovog brzog privrednog rasta koji je zahvatio i našu branšu, imamo nedostatak delimično kvalifikovane radne snage. Zato otvaramo nove radne oblasti i dajemo šansu i onim ljudima, koji su izučili druga zanimanja“, kaže šef službe Martin Štajnman.

Najamnici poboljšavaju statistiku

Međutim, vest o njemačkoj ekspanziji novih radnih mesta često je samo lepa fasada koja skriva stvarnu sliku. Ovaj pozitivan trend zasenjuje činjenica da rastu stope zaposlenosti doprinosi i upošljavanje najamnih radnika koji su mnogo lošije plaćeni i zarađuju i do 50 odsto manje u odnosu na svoje stalno zaposlene kolege.

Jedan od primera je firma GlobeGround koja je zadužena za održavanje berlinskog aerodroma Tegel. Najveći deo radnika firme GlobeGround ima privremene ugovore o radu, a svaki četvrti je najamni radnik.

Jedan od zaposlenih, koji zbog straha krije svoj identitet, priča: „Zarađujem mesečnu neto platu od 1.250 evra i od Agencije za zapošljavanje dobijam još 300 evra. Za mene je ponižavajuće što kao najamni radnik zarađujem tako malo novaca da sam ne mogu hraniti svoju porodicu. Ne znam šta da radim, jer se nažalost ne mogu prihvatiti još jednog dodatnog posla. Radim u smenama, tako da dodatni posao jednostavno nije moguć.“

Više od pola miliona ljudi u Nemačkoj, i pored redovnog posla, zarađuju tako malo da su primorani na državnu novčanu pomoć. Država iz svog budžeta u ove svrhe godišnje izdvaja sedam milijardi evra.

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odg. urednik: Nemanja Rujević