Izazovi Češke

Češka je suviše mala zemlja za tako veliki zadatak, kažu jedni. Češka, zemlja sumnjala i oklevala, predstavlja faktor rizika kao predsedavajuća u EU, vajkaju se drugi. Međutim, Česi znaju da cene prednosti koje im je donelo članstvo u EU, prema ispitivanjima javnog mnjenja čak mnogo više od Nemaca ili Francuza.

Otkud onda loš imidž? Česi mogu, pre svega, da ga zahvale svom predsedniku Vaclavu Klausu. On je strašilo u Uniji, a sunarodnicima i ostatku sveta rado objašnjava njene slabosti: birokratska, nedemokratska, opasnost po češki suverenitet.

Klaus je u pravu

Ali, u mnogo čemu Klaus je jednostavno u pravu: recimo kada je reč o nedostatku demokratije. Osim toga, trebalo bi imati traumu u osnovi njegovih strahovanja za suverenost zemlje – vekovima su Češkom upravljali drugi – Beč, nacistička Nemačka, Moskva.

Međutim, Češka kao predsedavajuća biće u prvoj polovini godine suočena sa sasvim drugačijim izazovima: svetska ekonomska kriza, snabdevanje EU energijom, spoljna politika dvadeset-sedmorice. To su težišta i upravo tu su potrebni nova strategija i novi podsticaji. U Pragu znaju da Češka sama tu ništa ne može i ne podseća uzalud ministar za evropska pitanja Aleksandar Vondra da je potrebna podrška partnera. To se zove realnom procenom sopstvenih snaga i to je pretpostavka za dobru saradnju.

Članstvo nema alternativu

A strašni predsednik Klaus? I nije tako strašan – u novogodišnjem govoru nije bilo kritika na račun EU. Najzad je priznao i da članstvo nema alternativu. Ako se ima u vidu od koga dolazi, to je gotovo nešto kao ljubavna izjava. U najgorem slučaju, češko predsedavanje u EU biće dobra improvizacija, debakl sigurno neće biti.