Izazovi za Rasmusena

Nedavno je u Briselu održana konferencija o budućnosti NATO, o tome šta bi trebalo da bude: odbrambeni savez, svetski policajac ili čak borac protiv gladi kako je zahtevala direktorka programa UN za ishranu. Članice su zaključile da je vojnom savezu potrebna nova strateška koncepcija.

Promena struktura

Žil Meri iz briselskog Instituta za bezbednost i odbranu smatra da bi novi generalni sekretar Anders Fog Rasmusen sada trebalo da da nov podsticaj toj raspravi: „NATO mora iz osnova da promeni svoje strukture. Mora se pripremiti za ratove u kojima protivnik zadaje udarce i odbija civilno društvo. Do te promene još nije došlo, mi se i dalje oslanjamo na tenkove i ratne avione“.

I to stvara teškoće kao što pokazuje rat u Avganistanu. Sledeće pitanje jeste da li bi NATO trebalo da otvara škole i obrazuje civilnu upravu, te da li je uopšte sposoban za to. Johanes Varvik, profesor političkih nauka kaže: „To nije njegov zadatak. To ne bi bilo preveliko opterećenje, nego jednostavno NATO nije pravi instrument za tako nešto“.

Avganistan

Jedna od prvih briga novog generalnog sekretara jeste Avganistan i Meri kaže: „Moramo odustati od čisto vojne misije. U osnovi, pitanje je kako stvoriti političku kulturu i civilno društvo koji bi bili stabilni. Na tom području više bi morala da se angažuje EU“, smatra Meri.

Odnos sa arapskim svetom

Treći veliki izazov za Rasmusena jeste kako će ga primiti muslimanski svet. Kao predsednik danske vlade branio je ono što su mnogi muslimani kritikovali: karikature proroka Muhameda u danskim novinama.

Rasmusen zna da NATO mora da neguje odnose sa arapskim svetom kako bi se suzbilo nasilje i mora izbeći da postane prepreka dijalogu kultura. Mnogo zadataka za novog čoveka na čelu civilnog dela NATO.

Autori: K. Presl / N. Briski

Odg. urednica: I. Ivanović