Izbeglička politika pred prekretnicom

„Politički progonjeni uživaju pravo azila“. Oko te kratke rečenice iz nemačkog Osnovnog zakona, se pre dvadeset godina u toj zemlji vodila žestoka politička rasprava. U jeku navale izbeglica iz ratom zahvaćenih zemalja nastalih nakon raspada Jugoslavije, i još uvek pod teškim finansijskim teretom nemačkog ujedinjenja, tema izbeglica i potražilaca političkog azila, u Nemačkoj se pretvorila u prvoklasni politički problem. Rasprava je rezultirala strožijim zakonom o pružanju političkog utočišta što je broj potražilaca azila u roku os samo jedne godine smanjio sa 440.000 na 100.000.

Srbija na prvom mestu

No 20 godina nakon poslednje velike promene Zakona o azilu, u Nemačkoj se opet povela rasprava o odnosu prema izbeglicama i svima onima koji u Nemačkoj traže utočište. Sa 64.000 azilanata Nemačka se nalazi na drugom mestu po broju potražilaca azila, nakon SAD i ispred Francuske i Švedske. No pogled na statistike koje govore o poreklu zemalja iz koje tražitelji azila dolaze u Nemačku, pomalo je iznenađujući. I dok drugo i treće mesto za Avganistan i Siriju na toj listi ne čude, prvo mesto za Srbiju je ipak neočekivano.

Iako se zahtevi za azilom iz zemalja poput Srbije gotovo bez izuzetka odbijaju, te statistike daju argumente kritičarima nemačkog sistema političkog azila koji često govore o zloupotrebama. Pritom je spremnost udomljavanja onih koji dolaze iz ratnih područja u Nemačkoj prilično velika. To pokazuje i primer izbeglica iz Sirije. Nemačka je, zajedno sa Švedskom, primila gotovo dve trećine sirijskih izbeglica u Evropi.

Zloupotreba azila – politička tema

Poverenik Nemačke vlade za izbeglice Markus Lening smatra da je reč o „važnom signalu“ za ostatak evropskog kontinenta. Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) i „Amnesti internešnel“ (Amnesty International) pozdravljaju i činjenicu da je problematika azilanata i izbeglica iščezla iz predizbornih kampanja (ako se izuzme desno ekstremna Nacional demokratska stranka Nemačke – NPD).

No političari, i to pre svega lokalni, itekako se bave pitanjem ekonomskih izbeglica iz novih zemalja Evropske unije, poput Rumunije i Bugarske, ali i Srbije i Makedonije, jer teret zbrinjavanja potražilaca političkog azila za vreme dok je njihov zahtev u obradi, pada na leđa opština i gradova koji se ionako nalaze na rubu stečaja.

Navala na spoljne granice EU

Teško se može predvideti kako će se situacija sa brojem izbeglica u Nemačkoj, pogotovo ako se uzme u obzir da je Evropska unija tek nedavno prihvatila zajedničke standarde na polju politike pružanja azila i zbrinjavanja izbeglica. U predstojeće dve godine taj kompromis trebalo bi da bude sproveden i u praksi. Dugoročno bi to moglo da se odrazi i na broj potražilaca azila i u Nemačkoj, koja je još uvijek cilj broj jedan. Naime, po novom pravilu, potražioci zahtev moraju da podnesu u zemlji članici Evropske unije u koju su prvo ušli. To je zanimljivo, pogotovo za one zemlje koje se nalaze na spoljnim granicama EU u koje će se za koji dan ubrajati i Hrvatska. Već sad su južne članice Unije pogođene činjenicom da su prve u kojima izbeglice traže pomoć.

Pitanje je da li će nova praksa dovesti do toga da se izbegnu neugodne političke situacije poput one kada je pre par nedelja Italija izbeglicama iz Afrike dala nekoliko stotina evra i navodno im sugerisala da odu u Nemačku. Pa čak i ako se dokaže da su izbeglice već boravile u nekoj od zemalja Evropske unije, nemački sudovi po pravilu odbijaju njihovo proterivanje u te zemlje iz humanitarnih razloga jer smatraju da su životni uslovi u izbegličkim smeštajima, na primer u Grčkoj i Italiji, „neprihvatljivi“.

Autori: Andreas Nol / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković