Izbeglički talas iz Afrike nije dramatičan?

Priliv migranata iz severne Afrike i evropski odgovor na humanitarnu situaciju, koja usled nemira u Libiji preti da se pogorša, pitanja su kojima se ovih dana bave ministri unutrašnjih poslova EU. Dolazeći na dvodnevni sastanak Saveta ministara koji je u Briselu počeo u četvrtak, a završava se danas (25.02), italijanski ministar unutrašnjih poslova Roberto Maroni upozorio je da prema nekim procenama u EU može stići i milion izbeglica iz Afrike:

„Ovo što se dešava u regiji Mediterana nije samo problem Italije ili evropskih mediteranskih zemalja. To je problem cele Evrope i sveta. Nalazimo se pred humanitarnom katastrofom i tražim od Evrope da uspostavi sve neophodne mere kako bi se izborila sa ovom katastrofalnom humanitarnom uzbunom.“

Izbeglih sa Balkana je bilo neuporedivo više

Međutim dok italijanski ministar unutrašnjih poslova poziva članice EU na hitnu solidarnost po pitanju preuzimanja migranata iz Severne Afrike, neke njegove kolege, kažu da još nema reči o onome što Italija opisuje kao „egzodus biblijskih razmera“. Ministarka unutrašnjih poslova Austrije Marija Fekter smatra da se Italija može sama izboriti sa trenutnih 5.000 migranata iz Tunisa. Ona naglašava da se ova situacija ne može ni porediti sa brojem izbeglica koje su devedesetih godina stizale u Evropu sa Balkana:

„Za vreme rata na Balkanu Austrija je primila preko 160.000 izbeglica iz tog regiona. Oko 110.000 ih je ostalo da žive u Austriji. Ovde ne vidim takav priliv. Pet hiljada imigranata na Lampeduzi ne može se porediti sa onim što se tada dešavalo.“

Pouke iz sukoba na Balkanu

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer,navodi da je samo tokom prošle godine Nemačka primila oko 40.000 onih koji su tražili azil. On navodi i primere Švedske i Belgije, sa po 30 odnosno 20 hiljada zahteva za azil, samo tokom prošle godine. „Od 6.000 onih koji su iz Tunisa došli na italijansko ostrvo Lampeduzu, samo 50 ih je tražilo azil“, kaže De Mezijer.

Ostali emigranti iz Tunisa, prema njegovim rečima, samo žele bolji život. Tu se pouka može izvući takođe iz primera bivše Jugoslavije i ratova devedesetih godina, kaže nemački ministar, navodeći da je Nemačka u tom periodu primila 450.000 izbeglih: „Ako nešto možemo da naučimo – to je da ne bi trebalo da pomažemo tim ljudima da odu iz zemlje, već da im pomognemo da ostanu u svojim zemljama i nađu zaposlenje. To mora biti lekcija iz dešavanja na Balkanu devedesetih, a ne obratno.“

Nemački ministar unutrašnjih poslova objašnjava da bi Evropa morala da pomogne ekonomsku izgradnju zemalja koje su prošle kroz tranziciju vlasti kako bi ljudi dobili perspektivu da ostanu u svojim zemljama.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Nemanja Rujević