Izbeglice su za Izrael „uljezi“

Jigal Štajim dobro se seća trenutka kada je odlučio da više ne skreće pogled. „Pre godinu dana je u ovde u parku Levinski u Tel Avivu neprimetno umro jedan čovek. Bio je iz Etiopije – crnac, kako s prezirom neki Izraelci nazivaju ljude iz afričkih zemalja.“

Većina tih ljudi potiče iz zemalja u kojima vladaju diktature, poput Eritreje i Sudana. Zima je bila hladna. Iako je taj čovjek bio bolestan, spavao je napolju. Štajima, inače naučnika i unuka preživelih u holokaustu, zabolela je činjenica da se za preminulog čoveka niko nije brinuo. Stideo se. „Neko umire zbog čistog nemara. Kako to može da se desi u jednoj zemlji u kojoj ljudi toliko mnogo imaju?“

Zbog stida, ali i besa zbog ignorisanja situacije od strane nekih političara, Štajim je na internetu opisao situaciju u kojoj se nalaze izbeglice i zamolio za pružanje pomoći. Uskoro je pronađen naziv za akciju: „Supa za Levinskog“ – zato što je najpre trebalo obezbediti hranu. Aktivisti danas sada i odeću. Dobrovoljci pomažu izbeglicama pri obavljanju birokratskih poslova. Žele da obezbede i stalnu pomoć za decu. Akcija je naišla na podršku.

„Za kratko vreme smo preko interneta našli ljude koji žele da pomognu“, kaže Štajim. Neki pomagači dolaze redovno, neki dobrovoljno rade po tri meseca, neki su tu samo jednom – svako onako kako hoće i može.“

Dugi redovi ispred kuhinje

Štajim i njegove kolege svake večeri serviraju topli obrok. Jael Ravid, koji najmanje jednom sedmično kuva, stavlja hleb u kotaricu. Jedna žena na sto stavlja činiju sa pirinčem, neko drugi je pripremio povrće, supa se servira svakodnevno. „Supu doniraju dva restorana“, kaže Jigal. Pre nego što se tanjiri, pribor za jelo i piće stave na sto, ispred štanda stoji po 50 muškaraca. „U početku smo za večeru delili i po 800 porcija, sada delimo oko 150.“

Na taj način pruža se pomoć samo malom broju izbeglica. Prema podacima izraelske službe za useljavanje, u toj zemlji živi oko 60.000 migranata.“ Većina je u Izrael došla pre deset godina i dobro se integrisala, uprkos činjenici da mnogo njih tu borave ilegalno. U protekle dve godine se broj novopridošlih izbeglica popeo na 2.000 mesečno.

Izrael se oseća ugroženim

Zbog sveopšteg javnog raspoloženja koje je sve više i više usmereno protiv izbeglica, a i iz pragmatičnih razloga jer nema dovoljno mesta za njihov smještaj, Vlada premijera Benjamina Netanjahua donela je odluku da preduzme konkretne mere. „Problem ilegalnih useljenika iz Afrike ekstremno je ozbiljan i preti da ugrozi izraelski socijalni sistem isto kao i nacionalnu bezbednost. Ako ne rešimo taj problem, broj ilegalnih useljenika porašće sa 60.000 na 600.000. To bi moglo da bude kraj države Izrael kao jevrejske i demokratske zemlje,“ izjavio je premijer.

Od tada je broj migranata rapidno opao. U decembru 2012. u zemlju je ilegalno ušlo svega 37 izbeglica. Za to postoje i konkretni razlozi. Pre godinu dana su se sve češće počeli da se održavaju protesti stanovnika u Tel Avivu. Povod je bilo silovanje koje je navodno počinio jedan izbeglica. Došlo je do nasilja prema strancima.

Sporna praksa proterivanja

Vlada je na granici Egipta podigla žičanu ogradu. Preko te granice je ranije u Izrael ulazilo mnogo izbeglica iz Sudana. Takođe, država je „uljeze“, kako ih zvanično naziva, počela sistematski da prisiljava da napuste zemlju. Kneset je s tim u vezi prošlog leta usvojio odgovarajući zakon. Ko ne pristane da ode iz Izraela, preti mu višegodišnja zatvorska kazna, bez pravne provere slučaja. Prošle sedmice objavljena je informacija da je Izrael, preko trećih zemalja, do sada u Sudan vratio 1.000 izbeglica koji se u matičnoj zemlji moraju da strahuju za život.

Autorke: Ulrike Šlajher / Belma Fazlagić-Šestić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković