Izbeglice traže blokadu hrvatskog puta ka EU

Na protestima veterana Domovinskog rata skandiralo se protiv hrvatskog članstva u Evropskoj uniji, a glasovi protiv EU čuli su se i na drugim demonstracijama. Sada je, a uoči današnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Hrvatske u pregovorima, posebno o osnovnim ljudskim pravima, stigla i peticija izbeglih i prognanih hrvatskih Srba, naseljenih u Srbiji, kojom se želi sprečiti da Hrvatska postane članica Evropske unije pre nego što ispuni njihove zahteve.

Prikupljeno 45.000 potpisa

Koalicija izbegličkih udruženja u Srbiji prikupila je 45.000 potpisa u peticiji za rešenje 12 otvorenih pitanja Srba iz Hrvatske, među kojima je vraćanje pokretne imovine i nekretnina, obnova imovine uništene u ratu i, kako navode, terorističkim akcijama, vraćanje oduzetih stanarskih prava ili pravičnu naknadu bez uslovljavanja i ograničenja, isplata zaostalih penzija i priznanje radnog staža, revizija presuda za ratne zločine donetih u odsustvu okrivljenih te „pošteno i ujednačeno procesuiranje ratnih zločina i prestanak etnički motivisanih suđenja“.

Za predsednika Koalicije udruženja izbeglih Miodraga Lintu, pored imovinskih, najvažnije je pitanje tajnih spiskova osumnjičenih za ratne zločine.

Peticija je s predlogom Rezolucije o pravima izbeglih Srba, predata predsednici srpskog parlamenta Slavici Đukić-Dejanović. Najavljeno je da će biti uručena predstavnicima Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Kine te institucijama Evropske unije, od koje će zatražiti da ne dopusti zatvaranje poglavlja 23 u pregovorima s Hrvatskom.

Peticija kao kamen spoticanja

Predsednik Ivo Josipović, koga su branitelji prozivali da sa srpskim kolegom Borisom Tadićem izjednačava žrtvu i agresora, izjavio je kako se intenzivno radi na rešavanju svih tih pitanja, baš kroz normalizaciju hrvatsko-srpskih odnosa. „Mislim da Hrvatska takav napredak pokazuje, dobar napredak u rešavanju tog problema da možda nema potrebe da se, pa na neki način, i da tako kažem, stavlja kamen pod točak.“

Dobar deo javnosti državnom vrhu, dakle i Vladi i Predsedniku Republike, ali i opoziciji, zamera podanički odnos prema Uniji, odnosno nekritičko prihvatanje svih njihovih zahteva. Delu građana i branitelja posebno smetaju sudski postupci protiv ratnih veterana što, pre svega, zameraju HDZ-u. Ta je stranka upravo u braniteljima imala verno biračko telo a sada, upozorava profesor sa zagrebačkog Filozofskog fakulteta i politički analitičar Nino Raspudić, politička je ljubav pukla „jer je prvi put HDZ delegitimisan kao stranka, koja se pozivala na Domovinski rat, stvaranje države, branitelje i slično. Sada su na neki način dobili šamar upravo iz tog područja.“

Evroskeptične tonove na protestima, koji danima traju u Hrvatskoj, već su registrovali i ostali analitičari, upozoravajući kako se i na taj način ne pokušava samo zaustaviti hrvatski put u Uniju, već i sprečiti učvršćivanje demokratije i kvalitetnije funkcionisanje administracije, što je dobar prostor za lov u mutnom. Takvi tonovi verovatno će ojačati ne samo zbog peticije hrvatskih Srba, već i zbog toga što dosada nije dovoljno objašnjeno građanima šta za njih znači članstvo u Uniji.

„Ulica progovara onda kada postojeće političke strukture i stranke ne artikulišu adekvatno zahteve stanovništva ili dela birača, kojima se obraćaju“, kaže Raspudić o uličnoj demokratiji, pa i onoga što se krije iza protivljenja Uniji.

Sadržaj peticije iz Srbije

„Ovim tražimo od svih relevantnih institucija da se proces pridruživanja Hrvatske Evropskoj uniji ne nastavi dok se ne reše sva pitanja prognanih i izbeglih Srba.“, navedeno je u peticiji, koja je već ranije predana i predsedniku Srbije Borisu Tadiću.

Prema rečima Milodraga Linte temelj za rešavanje njihovih 12 zahteva je Bečki sporazum o sukcesiji, kojom se svim izbeglim, prognanim i raseljenim osobama garantuju ostvarenja prava kakva su imali na dan 31. decembra 1990. godine. Uz to, Koalicija izbegličkih udruženja želi da „Narodna skupština zaključi da Hrvatska krši ljudska prava izbeglih i prognanih Srba i građana Srbije koji su oštećeni u svojim pravima u Hrvatskoj.“ Potpisnici rezolucijom žele da postignu i da srpski parlament zatraži od Vlade izradu platforme za sadržajne pregovore s hrvatskom Vladom o pronalaženju trajnog i sveobuhvatnog rešenja pitanja izbeglica.

Predstavnici izbeglih Srba iz Hrvatske počeli su u Srbiji 15. decembra 2010. da prikupljaju potpise za podršku peticiji, a sredinom oktobra potpisalo ju je 100 izbegličkih i zavičajnih udruženja okupljenih u Koaliciju izbegličkih udruženja.

Autorka: Gordana Simonović, Zagreb

Odg. urednik: Nemanja Rujević