Izbeglice u Nemačkoj i njihov povratak na Kosovo

Godine 1999. slike velikih izbegičkih kolona kosovskih Albanaca potresle su svet: stotine hiljada ljudi bežale su pred jedinicama srpske vojske i paravojnih formacija. Nasuprot tome, jedan drugi izbeglički talas ostao je velikim delom neprimećen od svetske javnosti: nakon što su kosovski Albanci uspostavili svoje upravne organe, desetine hiljada nealbanaca proterane su iz svojih domova. Jedan od njih je i Bekim Redžepi (ime promenjeno) koji je do 18. marta 2004. sa porodicom živeo u vlastitoj kući u Vučitrnu, u blizini Kosovske Mitrovice: "Nas su tada grubo napali ti albanski ekstremisti, njih je bilo pet-šest hiljada. Oni su nas izbacili iz kuća. Posle toga su počeli da nam pale kuće i uništavaju imovinu. Nakon toga smo morali da napustimo Kosovo - zauvek." Vučitrn, međutim, nije bio izuzetak: slične scene odigravale su se i u mnogim drugim mestima na Kosovu. Većina proteranih bili su Romi ili Aškali. Evropa im je bila jedina alternativa. U vreme najvećih proterivanja, u Nemačkoj je bilo oko 120.000 izbeglica sa Kosova, danas ih je još oko 33.000 bez rešenog boravišnog statusa. Prvi slučajevi vraćanja Egipćana na Kosovo Do sada su oni bili zaštićeni od prisilnog vraćanja, ali sredinom decembra prošle godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova principijelno je odobrilo vraćanje izbeglica na Kosovo. Mada su Srbi i Romi za sada izuzeti, nova politika već je počela da se primenjuje. Zabeleženi su prvi slučajevi vraćanja pripadnika etničke grupe Aškalija, tzv. Egipćana sa Kosova. To je neodgovorna praksa, smatra Nikolaus Fon Holtaj, poverenik mirovne organizacije "Paks Kristi" za pitanja Roma i Aškalija: "Tamo nema posla, a za pripadnike nacionalnih manjina ga u dogledno vreme neće ni biti, budući da Albanci sve podele među sobom. Osim toga, smatram da povratak nije moguć i zbog stalnog straha povratnika od nekontrolisanih reakcija Albanaca." Nealbanci sa Kosova trebalo bi da ostanu u Nemačkoj Zbog toga bi izbeglicama sa Kosova trebalo omogućiti da ostanu u Nemačkoj, smatra portparol organizacije za zaštitu izbeglica Pro Azil, Bernt Mešović: "Nemačka vlada trebalo bi da bude pragmatična i da dodatno ne opterećuje situaciju na Kosovu, time što bi vratila izbeglice koje onda tamo treba integrisati, naći im smeštaj, da ne bi živeli na ulici.“ Za Bekima Redžepija jedno je u svakom slučaju jasno: on se na Kosovo neće vraćati. Za tri meseca mu ističe sadašnja viza i treba videti da li će biti produžena. Ukoliko ne, otići će negde drugde. Za njega i njegovu porodicu povratka na Kosovo - nema: "Ne, mislim da mogućnost povratka ne postoji. Mora da prođe puno vremena da bi uopšte krenuo neki proces povratka."