Izbori u Francuskoj, smrt Borisa Jeljcina

Kako dnevni listovi prenose ishod na predsedničkim izborima je bio očekivan, ali zato je iznenadjenje bila velika izlaznost birača. U drugom krugu 6.og maja naći će se konzervativni kandidat Nikolas Sarkozi i socijalista Segolen Rojal.

O tome list „Di Velt“ piše da su Francuzi već postigli zapažen rezultat. Desni ekstermisti su uklonjeni, komunisti se medju sobom podelili, a Francuzi odlučili za promene. Sada oba kandidata Sarkozi i Rojal moraju da se otvore prema centru, i tamo svim sredstvima pridobiju birače. A ko će u tome biti uspešniji, tek će se pokazati. Jer za razliku od prvog kruga, duel će biti uzbudljiv”, piše list “Di Velt”.

A list “Štutgarter Cajtung” piše: postavlja se pitanje kakve promene očekuju birači u Francuskoj? Sigurno one, koje ne bole. A to obećavaju pobednici prvog izbornog kruga. Sarkozi je obećao zaštitu društveno slabijih. Ali kako će to da uskladi sa nižim platama i konkurencijom, ostaje tajna. Sa druge strane Rojal je obećala pomoć socijalno ugroženima, što bi državu koštalo 35 milijardi evra. A kako će se to finansirati, nije objasnila”, piše list “Štutgarter Nahrihten”.

Još jedna je tema kojom se bave komentatori današnjih dnevnih listova. Bivši predsednik Rusije Boris Jeljcin premino je u Moskvi u 76.oj godini. Bio je prvi predsednik Rusije posle raspada Sovjetskog Saveza. Nemačka kancelarka Angela Merkel cenila je Jeljcina kao “borca za slobodu” i “istinskog prijatelja Nemačke”. Ipak uz osvrt na sadašnju situaciju u Rusiji, nemački komentari su kritičniji.

List “Rajn nekar Cajtugn” iz Hajdelberga primećuje: “Boris Jeljcin je bio poslednji roker iz Kremlja. I tu prestaje pozitivno karakterisanje. Jeljcin je bio nabedjeni autokrata, ali sa šarmom. On je ustupio državne poslove nekolicini grabljivih oligarha, a zatvaranjem očiju podsticao je korupciju u zemlji i doveo Rusiju 90ih godina do prosjačkog štapa. A za sve što se desilo treba zahvaliti pre svega Jeljcinu”, piše list “Rajn Nekar Cajtung”.

A list Kelniše rundšau” piše da je kriza stigla tek sa njegovim naslednikom: “Putin je svesno prekinuo sa Jeljcinovom politikom i sve više se udaljavao od njegovih uspeha. Praktično svaka reforma prethodnika, na primer sloboda štampe, je od Putina napuštena. Danas je kao državna doktrina prihvaćeno da je od 1991 do 1999 u Rusiji vladalo isključivo loše,” prenosi list “Kelniše rundšau”.