Izbori za Predstavnički dom i Senat u SAD

Osim kratkog prekida 2001 i 2002 godine Republikanska partija kontroliše i gornji i donji dom Kongresa od 1994.Birači će glasati za 435 poslanika u Predstavničkom domu i za 33 člana Senata. Istraživanje javnog mnjenja je pokazalo da Demokratska stranka ima prednost na ovim izborima, čak iako poslednje analize pokazuju da se ona smanjila za par procenata.

Američke demokrate moraju u Senatu izdejstvovati šest novih mesta kako bi obezbedili prednost. Mnogi posmatrači smatraju da je to moguće, ali ne i sasvim izvesno.U najmanje tri odlučujuće zemlje u Virdžiniji, Misuri i Tenesi kandidati su do poslednjeg trenutka bili izjednačeni. Mnogi smatraju da će izbori biti svojevrsni referendum o nepopularnom ratu u Iraku koji je bio i glavna tema izborne kampanje, o kojoj šef kampanje demokratske stranke Čarls Rengel kaže:

«Ovo je glasanje o ratu i nekompetencijama Bušove vlade.»

U završnoj fazi kampanje predsednik Buš, čije su šanse pale na 35 posto, odlazio samo u one oblasti SAD u kojima je još uvek omiljen. Na Floridi je u ponedeljak nastupio optimisitički rekavši da će glasači i ovoga pugta kazniti laži istraživača javnog menjenja.

«Dvadeset četiri sata uoči izbora a pojedinci u Vašingtonu veruju da već znaju ishod. Isto tako je bilo i pred izbore 2004 i u delovima Bele kuće su već pakovane stvari. Ali tada su ljudi na Floridi i u čitavoj zemlji birali, i kamioni za seobu više nisu bili potrebni.»

I danas će mnogo zavisiti od toga koja će stranka uspeti da motiviše više ljudi da izadju na birališta. Jer po pravilu, na ovakvim medjuizborima odziv ne premašuje 40 posto. Osim toga zbog brojnih korupcionaških skandala popularnost američkih parlamentaca a medju narodom je spala na najnižu stopu u istoriji.

Ukoliko bi došlo do smene vlasti u Kongresu, Bušu bi preostale dve godine na poziciji predsednika SAD bile znatno teže. Za poljuljane pozicije Republikanaca i Buša lično smrtna kazna izrečena svrgnutom Iračkom predsedniku Sadamu Huseinu došla je u pravom trenutku kako bi mogao da demonstrira odlučnost i optimizam u iračkom ratu.

Hoće li na izborima u SAD politika Vašingtona prema Iraku imati uticaja, pitanje je koje je postavljeno iračkim gradjanima u jednoj od omiljenih trgovačkih ulica u Erbilu. Mlad čovek, prodavac kaseta rekao je da o temi SAD Irak neće da govori. Jedan stolar ne zna ništa više od toga da je SAD pod predsednikom Bušom okončala diktaturu Sadama Huseina. Trgovac mešovitom robom rekao je da je informisan o izborima za Kongres, ali da li će pobediti demokrati ili republikanci, ne igra bitnu ulogu, jer kako smatra američka politika će ostati ista. Poziciju Amerike je stručno objasnio politolog koji predaje na dva Univerziteta u Severnom Iraku i ssavetnik je premijera Iračkog Kurdistana. Demokrate i Republikanci su u osnovi isti kaže Amin:

«Amerikanci hoće da ostanu u Iraku, da osiguraju njihove interese, naročito izvore nafte. I strateško mesto, koje za SAD predstavlja Irak , mora i biće osigurano».

D.Šeškevic/ B.Blaške