Izlaz iz depresije

Tomas Merc ima 45 godina. Ovaj inžinjer po struci pati od depresije od kako zna za sebe. Naviknut je na život sa ovom bolešću. Ali pre nekoliko goidna imao je velikih problema:

“U mom slučaju bilo je tako da sam duboko u sebi osećao nešto kao mučninu i to svakodnevno. Taj osećao je trajao godinu i po dana.”

Otac četvoro dece pola godine je morao da ostane kod kuće. Posebno loše je bilo to što mu terapija nije pomagala. Isprobao je sve moguće lekove protiv depresije. I odlazak kod psihoterapeuta bio je uzaludan. Na kraju se čak odlučio na elektrošok terapiju pod punom narkozom, koja je trebalo da izazove napad epilepsije, koji je trebalo da povrati normalno funkcionisanje mozga. Ali ni to nije pomoglo. Konačno je čuo o novoj operativnoj tehnici, koja se sastoji od usadnje sonde u mozak pri punoj svesti pacijenta:

“Čovek ne oseća puno. Na mozgu čak ništa, a na lobanji samo kako se buši rupa. Osečaj je sličan onom kod zubara, koji buši zube velikom bušilicom…Kada se uvuče sonda, ništa se više ne oseća.”

Pacijent mora da bude budan i odgovara na pitanja ili rešava zadatke. Na taj način lekari konstatuju da je mozak neoštećen. Tomas Merc je bio svestan toga koliko je ovaj poduhvat riskantan, uprkos strogom lekarskom nadzoru. Ali on se upustio u taj rizik:

“Kod mene je operacija bila povezana sa osećajem sreće, jer sam polagao ogromnu nadu u ovaj medicinski zahvat. Od tada se spontano osećam mnogo bolje.“

Izgleda da je ova elektroda sa četiri tanke žičice rešenje za depresivne pacijente. Pomoću tankog provodnog kabla elektroda se povezuje sa baterijom smeštenom ispod kože vratnog dela i pozicionira ispod grudnog mišića. Kada se sonda uključi, odašilja strujne impulse. A upravo oni leče depresiju. To barem pokazuju rezultati istraživanja na Univerzitetskim klinikama u Kelnu i Bonu. Takozvana stereotaksija koja označava stimulisanje mozga pomoću elektronske sonde, već duže vreme se primenjuje u lečenju pacijenata obolelih od Parkinsona ili tzv. prisilnih neuroza, prisilnih misli i prisilnih radnji. Iz razloga nepostojanja iskustava u lečenju teško depresivnih pacijenata ovom metodom, samo nekolicini odabranih pacijenata je bilo dozvoljeno da učestvuju u eksperimentu. Profesor Folker Šturm sa univerzitetske klinike u Kelnu objašnjava:

“Reč je o sasvim novom procesu. Naime, iz etičkih razloga, uzeli smo u obzir samo one pacijente kod kojih nijedna postojeća terapija nije pomogla.”

Kao kod Tomasa Merca.

Interesantno je da za lekare nikakkvu ulogu nema pitanje porekla depresije. Uzroci su brojni, a posledica, smetnje u mozgu, ista:

“Smetnje u mozgu se sastoje u pogrešnoj komunikaciji odredjenih zatvorenih neuronskih krugova. Pogodjene nervne ćelije ne komuniciraju jedne sa drugim u pravom taktu.”

Nervine ćelije su stalno aktivne. Na primer kao kada bi tokom razgovora sve pričale istovremeno, umesto jedna nakon druge. Sonda u mozgu služi upravo tome da se “razgovori” izmedju delova mozga odvijaju jedan za drugim.- I to sa velikom uspešnošću. Šest od deset pacijenata koji su učestvovali u istraživanju, već je operisano:

“Ugradili smo elektrode, i potom izmenili parametra za nadražaj. Morali smo da stimulišemo sa jačim impulsivo nego što jet o slučaj sa pacijentima koji boluju od prisilnih neuroza, ali zato sada imamo veoma dobre rezultate.”

Ali oprez: iako se nekolicina operisanih pacijenata oseća bolje, ovaj operativni zahvat nije za sve teško depresivne pacijente. Za Tomasa Merca u svakom slučaju jeste. Zahvaljujući sondi konačno može da započne novi život.