Izlazak iz krize? Nezahvalno prognozirati

„Problem nije u tome što se prognoze prave prerano, nego uvek mora da postoji spremnost da se promeni mišljenje ako se promene uslovi. U tom slučaju prognostičari bi morali biti spremni da promene prognozu u pravcu na koji ukazuju najnoviji podaci. To, na primer, čine banke koje redovno revidiraju prognoze, ponekad svakog meseca, u skladu sa promenjenim okolnostima u koje imaju uvid mnogo pre od, na primer, savetnika vlade“, kaže Štefan Osterlo iz Centra za evropska privredna istraživanja.

Primera radi, i optimisti su bili iznenađeni privrednim rastom u Nemačkoj 2006. godine od 2,7 odsto. Stručnjaci koji su pravili prognoze potcenili su izvoz, značajan porast investicija, pozitivan uticaj Svetskog fudbalskog prvenstva i povećanu privatnu potrošnju uoči povećanja poreza na višak vrednosti 1. januara 2007. godine.

Kraj krize se ne nazire

Istraživanje Štefana Osterloa pokazuje da su prognoze ekonomista o privrednom rastu za određenu godinu, koje se inače prave i 14 meseci ranije, najčešće bile katastrofalni promašaj.

„Prognoze nikada ne mogu da nam tačno proreknu kakva će biti stvarnost. One su samo dobar pokazatelj budućeg razvoja. Mada to ne mora biti tačno do poslednje decimale“, kaže Osterlo.

I kakva će situacija biti ove i iduće godine? Svi ekonomski stručnjaci govore o svetskoj finansijskoj krizi i objašnjavaju zašto banke stalno saopštavaju nove, poražavajuće podatke. Ali, kada će svemu tome doći kraj - to ne znaju.