Izložba fotografija Hille i Bernda Becher
8. januar 2004.Oglas
(Hilla i Bernda Beher važe danas za najznacajnije umetnicke fotografe Nemacke. Proculi su se još šezdesetih godina, kao komceptualisti koji su kao medij koristili fotografiju. Danas ovi umetnici važe i za pionire savremene nemacke umetnicke fotografije koja u svetu uživa najveci ugled. U muzeju Zbirka umetnsoti Severne Rajne Vestfalije, u Diseldorfsu, imaju Hila i Berd Beher upravo izložbu svojih fotografija.)
Niski, teški, kišni oblaci su naprosto zalepljeni za fabricke dimnjake. Beli grozdovi magle se povlace u dibinu sivog neba. To je vreme Beherovih. Pejzaži Beherovih izgledaju, pak, ovako: Ni jedan stambena zgrada. Dimnjaci. Febricke zgrade. Tornjevi, visoke peci, rezervoari za vodu, gasovodi. Ni jedan covek. Tek retko drvo, najcešce ogoljeno, suvo, u senci Beherovske arhitekture.
"Tipologije industrijske arhitekture", nazivaju Bernd i Hila Behcher svoju umetnost. Danas njihove fotografije izlažu najveci muzeji sveti. Jedan od takvih je i Zbirka umetnosti Severne Rajne Vestfalije.
Šezdesetdevetogodišnja umetnica Hila Beher, rodena u Potsdamu, toliko dobro poznaje arhitekturu fabrickih i gradevinskih zdanja, da može da se meri sa najvecim strucnjacima u ovoj oblasti. Više od cetiri decenije fotografišu Beherovi fabricke cehove i industrijska postrojenja. Širom sveta: u SAD, u Engleskoj, Francuskoj, ili u Rurskoj oblasti. Ponekad je nemoguce dobiti dozvolu za fotografisanje, žale se umetnici. Jer bezbednost firmi, strah od privredne špijunaže, terorizam, jesu osnovni neprijatelji umetnosti danas.
Bernd Becher, sedamdeset dve godine star, je dugo radio kao predavac na umetnickoj akademiji u Diseldorfu, nije ni sanjao da ce fotografije ovog bracnog para danas važiti za prvence, a fotografi za tvoritelje danas u svetu cuvene škole fotografije u Diseldorfu. Ucenici Beherovih su ni manje ni više Tomas Štrut, Andreas Rufski, Kandida Hefer.
Više od 20 000 fotografija insdustrijskih postrojenja je sacinio par Hila i Berd Beher. Uvek se tu radilo o kadrovima bez prisustva ljudi. Uvek je nebo sivo. Uvek je kamera bila postavljena na malu uzvišicu. Bracni par je proputovao sav svet. Nikada turisticki. Uvek u misiji gledanja kroz ukular foto-kamer. Pogled u bilo šta je uvek potraga za motivom fotografisanja, kažu ovi veoma znacajni umentici savremene fotografije.
Niski, teški, kišni oblaci su naprosto zalepljeni za fabricke dimnjake. Beli grozdovi magle se povlace u dibinu sivog neba. To je vreme Beherovih. Pejzaži Beherovih izgledaju, pak, ovako: Ni jedan stambena zgrada. Dimnjaci. Febricke zgrade. Tornjevi, visoke peci, rezervoari za vodu, gasovodi. Ni jedan covek. Tek retko drvo, najcešce ogoljeno, suvo, u senci Beherovske arhitekture.
"Tipologije industrijske arhitekture", nazivaju Bernd i Hila Behcher svoju umetnost. Danas njihove fotografije izlažu najveci muzeji sveti. Jedan od takvih je i Zbirka umetnosti Severne Rajne Vestfalije.
Šezdesetdevetogodišnja umetnica Hila Beher, rodena u Potsdamu, toliko dobro poznaje arhitekturu fabrickih i gradevinskih zdanja, da može da se meri sa najvecim strucnjacima u ovoj oblasti. Više od cetiri decenije fotografišu Beherovi fabricke cehove i industrijska postrojenja. Širom sveta: u SAD, u Engleskoj, Francuskoj, ili u Rurskoj oblasti. Ponekad je nemoguce dobiti dozvolu za fotografisanje, žale se umetnici. Jer bezbednost firmi, strah od privredne špijunaže, terorizam, jesu osnovni neprijatelji umetnosti danas.
Bernd Becher, sedamdeset dve godine star, je dugo radio kao predavac na umetnickoj akademiji u Diseldorfu, nije ni sanjao da ce fotografije ovog bracnog para danas važiti za prvence, a fotografi za tvoritelje danas u svetu cuvene škole fotografije u Diseldorfu. Ucenici Beherovih su ni manje ni više Tomas Štrut, Andreas Rufski, Kandida Hefer.
Više od 20 000 fotografija insdustrijskih postrojenja je sacinio par Hila i Berd Beher. Uvek se tu radilo o kadrovima bez prisustva ljudi. Uvek je nebo sivo. Uvek je kamera bila postavljena na malu uzvišicu. Bracni par je proputovao sav svet. Nikada turisticki. Uvek u misiji gledanja kroz ukular foto-kamer. Pogled u bilo šta je uvek potraga za motivom fotografisanja, kažu ovi veoma znacajni umentici savremene fotografije.
Oglas