Izložba o mistici znakova, u Jevrejskom muzueju u Berlinu
5. mart 2004.Oglas
Na hebrejskom jeziku slova imaju i vrednost brojeva. Deseto i peto slovo alfabeta daju kratak oblik biblijskog imena boga, koje, prema jevrejskoj tradiciji ne sme ni da se izgovori ni da se zapiše u svetovnom kontekstu. Da bi se izbegla zbrka oko imena boga, broj 15 se predstavlja slovima za brojeve 9 i 6. "10 + 5 = Bog. Moc znakova" - je naziv specijalne izložbe otvorene ovih dana u Jevrejskom muzeju u Berlinu. A prikazano je kako to elementarne oznake realizuju svoju moc u polju napona izmedu verske tradicije i savremenog sveta.
Samo na prvi pogled nisu brojevi "jevrejska tema", rekao je direktor muzeja Mihael Blumental na otvaranju ove jedinstvene izložbe. Medutim, vec i samo prisecanje na cinjenicu da statistike i porešni brojevi tako cesto šire predrasude o njihovom znacaju, odvodi daleko u povest nemacko-jevrejskih odnosa. Prividno apstraktna tematika je veoma maštovito obradena u ukupno jedanaest muzejskih prostorija. Rezultati ovog muzejskog istraživanja - a to ova izložba i jeste - su zaprepašcujuci za posetioca izložbe.
Baš kako je to u interaktivnoj igri interpretacija, "Nebo i pakao" - sedam polja sa hebrejskim slovima, na kojima se, stupanjem na njih, ukažu odgovarajuce arapske cifre - odmah postaje uocljiva dvoznacnost neke stvari. Tako se u šestoj prostoriji, "Univerzitet - apstrakcija znakova", ne radi o matematickim modelima za oslikavanje apstraktnih funkcija, nego se i ozbiljno raspravlja o tome da li postoji jevrejska matematika, o cemu se ozbiljno diskutovalo pocetkom XX veka, kao i o doprinosu matematicara (interniranih u koncentracionom logoru u Zahsenhauzenu) razvoju raketa tipa V2.
O vrednosti znakova je rec i u prostoriji "Banka", u kojoj se na elektronskom monituoru na zidu prenose stalno aktualizovani iznosi zadužnosti države, Nemacke. To su trinaestocifreni brojevi. Saznajemo tu i da su jevrejski bankijeri u Berlinu - 1900. jedan od daleko najvažniji finansijskih prostora - prevashodno ucestvovali u finansiranju uvodenja telegrafije i telefonije, jer su rano spoznali znacaj brze komunikacije. Tu su informaije o tome da o vrednostima novca ne odlucuju samo svote u trezorima, nego i oznake na papiru. Tu je predstavljen i pribor za pljacku, kada su braca Zas 1920. porobili više miliona.
U prostoriji broj 9, "Laboratorija - Telo u znakovima" je povucen luk izmedu ranih rasistickih teorija o telesnim karakteristikama coveka, i moderne knjige života u formi genetskih kodova, sa 13,2 slova A, C, G i T.
U susednoj prostoriji "Kuhinja" je rec ne samo o "Težini znakova" nego i o pripremi hrane, hleba šabat, o deljenju hostija kao božanskih oznaka.
Jevrejska mistika brojeva, kabala, je predstavljena u poslednjoj prostoriji "Arkanumu". Tu su kontrastirane pesme Kurta Švitersa i Ensta Jandla.
U središtu izložbe je interaktivni sto sa brojevima koji plivaju. Na dodir oni otkrivalju svoje tajne: kao oznake nesrece, ili kao oznake srece. Na primer, broj 13 je u jevrejskoj veri broj srece, dok u je u hrišcanstvu to broj nesrece. Izložba "10 + 5 = Bog" je još jedanput potvrdila kreativnost ljudi u Jevrejskom muzeju u Berlinu.
Samo na prvi pogled nisu brojevi "jevrejska tema", rekao je direktor muzeja Mihael Blumental na otvaranju ove jedinstvene izložbe. Medutim, vec i samo prisecanje na cinjenicu da statistike i porešni brojevi tako cesto šire predrasude o njihovom znacaju, odvodi daleko u povest nemacko-jevrejskih odnosa. Prividno apstraktna tematika je veoma maštovito obradena u ukupno jedanaest muzejskih prostorija. Rezultati ovog muzejskog istraživanja - a to ova izložba i jeste - su zaprepašcujuci za posetioca izložbe.
Baš kako je to u interaktivnoj igri interpretacija, "Nebo i pakao" - sedam polja sa hebrejskim slovima, na kojima se, stupanjem na njih, ukažu odgovarajuce arapske cifre - odmah postaje uocljiva dvoznacnost neke stvari. Tako se u šestoj prostoriji, "Univerzitet - apstrakcija znakova", ne radi o matematickim modelima za oslikavanje apstraktnih funkcija, nego se i ozbiljno raspravlja o tome da li postoji jevrejska matematika, o cemu se ozbiljno diskutovalo pocetkom XX veka, kao i o doprinosu matematicara (interniranih u koncentracionom logoru u Zahsenhauzenu) razvoju raketa tipa V2.
O vrednosti znakova je rec i u prostoriji "Banka", u kojoj se na elektronskom monituoru na zidu prenose stalno aktualizovani iznosi zadužnosti države, Nemacke. To su trinaestocifreni brojevi. Saznajemo tu i da su jevrejski bankijeri u Berlinu - 1900. jedan od daleko najvažniji finansijskih prostora - prevashodno ucestvovali u finansiranju uvodenja telegrafije i telefonije, jer su rano spoznali znacaj brze komunikacije. Tu su informaije o tome da o vrednostima novca ne odlucuju samo svote u trezorima, nego i oznake na papiru. Tu je predstavljen i pribor za pljacku, kada su braca Zas 1920. porobili više miliona.
U prostoriji broj 9, "Laboratorija - Telo u znakovima" je povucen luk izmedu ranih rasistickih teorija o telesnim karakteristikama coveka, i moderne knjige života u formi genetskih kodova, sa 13,2 slova A, C, G i T.
U susednoj prostoriji "Kuhinja" je rec ne samo o "Težini znakova" nego i o pripremi hrane, hleba šabat, o deljenju hostija kao božanskih oznaka.
Jevrejska mistika brojeva, kabala, je predstavljena u poslednjoj prostoriji "Arkanumu". Tu su kontrastirane pesme Kurta Švitersa i Ensta Jandla.
U središtu izložbe je interaktivni sto sa brojevima koji plivaju. Na dodir oni otkrivalju svoje tajne: kao oznake nesrece, ili kao oznake srece. Na primer, broj 13 je u jevrejskoj veri broj srece, dok u je u hrišcanstvu to broj nesrece. Izložba "10 + 5 = Bog" je još jedanput potvrdila kreativnost ljudi u Jevrejskom muzeju u Berlinu.
Oglas