Izložba samizdata u Budimpešti

U budimpeštanskom Milenijumskom parku se danas otvara izložba samizdata u vreme totalitarnih režima u zemljama istocnog bloka. Otvaranju izložbe prisustvuje i nemacki ministar inostranih poslova, Joška Fišer. Profesor doktor Volfgang Ajhvede, direktor instituta za istraživanje istocne Evrope na univerzitetu u Bremenu, i glavni organizator ove izložbe, kaže da ovom inicijativom treba da bude mobilisan deo evropskog secanja. "...da nas podseti da smo drhtali šezdesetih i sedamdesetih godina kada je Solženjicin pisao svoje knjige, ali ih nije objavljivao, kada je Havel zbog svojih drama ležao u zatvoru, kada je Konrad bio saslušavan u policiji. Sve to je tada znacajno pridonosilo Evropi i zajednickom evropskom identitetu", kaže Ajhvede. Samizdat - rec koja polako pada u zaborav. Pri tom je nastala u vreme perestrojke i glasnosti, u okviru politickog vokabulara. Samizdat na ruskom znaci samostalno objavljivati, a taj pojam obuhvata štampanje i rasturanje plakata, zabranjenih knjiga, a to su, na primer, bila dela Hemingveja, pa štampanje poštanskih maraka, ili predstavljanje umetnickih dela koja su u istocnom bloku u prošlom stolecu bila cenzurisana. Institut u Bremenu raspolaže sa više od 200 000 dokumenata o samizdatima. Krijumcarenje ovih dokumenata sa istoka na zapad tada nije bilo bezopasno. "Stvari su bile zabranjene, dakle, bilo ih je zabranjeno iznositi na zapad. I uvek je trebalo biti veoma maštovit u veštom izigravanju policijskih vlasti. Ja sam, putujuci iz Budimpešte, vozom, odlazio u toalet i tamo odšrafljivao ogledalo, iza koga sam sakrivao materijale, novine, casopise, knjige, da bih ih onda ponovo, tek pred Becom, odatle uzimao", prica Ajhvede. U bivšoj fabrickoj hali u milenijumskom parku u Budimpešti ce sada biti izloženi najvredniji objekti arhiva iz Bremena. Bice izložbene štamparije, samostalno konstruisane, od delova mašine za pranje veša, na primer. Tu su i rukopisi disidenata Andreja Saharova, Vaclava Havela, Ðerda Konrada. "Namera je da se ovoj izložbi prikaže sva raznovrsnost tog drugog sveta. Dakle, ja ovu izložbu vidim ne kao argumente protiv tog cesto glupog i autoritarnog socijalizma, nego kao alternativu, kao drski, šaroliki svet", kaže Ajhvede.