Izložba slika kojih nema

U ahenskom muzeju vlada vrlo čudna atmosfera: tamni zidovi, prazni okviri i fotografije umetničkih dela iznad kojih stoje pločice s naznakom da je mesto gde se ona nalaze - nepoznato. Direktor muzeja Peter van der Brink s pravom kaže da je to „fantomska izložba“.

„U stvari, ona je paradoksalna. Postavili smo izložbu slika kojih zapravo više nema, što je zapravo nemoguće“.

Te slike su u 30-tim godinama prošlog veka bile u fundusu muzeja, ali su u vihoru Drugog svetskog rata nestale.

Ako je moguće - bez političara

Tvrdnja da se radi o slikama „kojih zapravo nema“ nije potpuno tačna. Ima ih negde, samo se za većinu ne zna gde su, što pokazuje i spektakularna vest koja je u Ahen stigla neposredno posle otvaranja izložbe: deo na njoj predstavljenih slika pojavio se na Krimu!

Jedan nemački bračni par otkrio je 80-tak dela u muzeju Simferopol. Oni su o projektu ahenskog muzeja saznali preko interneta, ušli u bazu podataka sa slikama i poslali muzeju DVD s video-zapisom iz krimskog muzeja s nestalim slikama.

Kontakt s krimskim muzejom brzo je uspostavljen. Direktor Peter van der Brink danas (14.1.) otputovaće u Krim da bi lično inspicirao sporna umetnička dela. Nemačke goste dočekaće Larina Kudriašova, direktorka muzeju u Simferopolu koja, kao i van der Brink, želi da, ako je moguće, sve ostane među stručnjacima, bez uključivanja politike i političara.

„Upravo zato što smo mi muzejski radnici, a ne političari, očekujem konstruktivnu suradnju. Možemo razviti nove veze, ne samo između naša dva muzeja, nego i između drugih kulturnih institucija u Simferopolu“, kaže ona.

Kompenzacija za uništena kulturna dobra

Da bi se shvatila historija ovog čudnog putovanja dela iz ahenskog muzeja u Krim, treba se vratiti 70 godina unatrag. Dela iz 17. i 18. veka prebačena su i jedan dvorac u blizini Drezdena da bi se sačuvala od bombardovanja.

Kasnije su ih pripadnici takozvanih „brigada za trofeje“ Crvene armije uzeli kao ratni plen i odneli, verojatno preko Moskve ili tadašnjeg Lenjingrada, u Ukrajinu. Tamo su decenijama ležala zaključana da bi sada, s naznakom o njihovom poreklu, bila izložena u muzeju Simferopolu.

Naravno da se tamo zastupa stav da je ratni plen tek kompenzacija za kulturna dobra koja su uništili Nemci, što odgovara i važećim ukrajinskim zakonima, ali šefica muzeja Larina Kudriašova, načelno nema ništa protiv privremenog posuđivanja i razmene dela iz zbirke ahenskog muzeja.

Posuđivanje ili trajno vraćanje?

Tom idejom oduševljen je i šef ahenskog muzeja van der Brink. On hvali hrabrost šefice simferopolskog muzeja koja se odlučila da izvadi slike iz podruma i pokaže ih u muzeju. On se nada da će se za tim primerom povesti i brojne druge institucije u Rusiji, Gruziji i na drugim prostorima bivšeg Sovjetskog Saveza koje ratni plen iz nemačkih muzeja drže negde pod ključem.

On zato uopšte ne želi da otvara diskusiju o trajnom vraćanju slika. Za njega bi glavni „dobitak na lotou“ bio kada bi smeo da izloži originale slika iz zbirke njegovog muzeja koji su se donedavno smatrali nestalim. Pa makar i na određeno vreme.