Između Amerike i Evrope

Čini se da je Vim Venders još upadljiviji od svojih savremenika i kolega u vrhu nemačke kinematografije. Jer se izdvaja izvan grupe. Samotnjak je. I samo je Fasbinderov filmski fukopis toliko odmah prepoznatljiv, kao i Vendersov. Jer ko je taj umetnik, vidi se već u njegivim slikama, kadrovima, fotografijama: obeležava ih metafizočnost, zaustavljenost daljine u kojoj se kreće junak kao tip naše savremenost. Daleko a blizu, primenjeno najbolje na Vendersove slike, glasi jedna Geteova rečenica. Takvi su i kadrovi u filmu Pariz-Texas koji su Vimu Vendersu doneli zlatnu palmu u Kanu.

«Odmah sam video da je to obdaren čovek, obdareniji od mene», rekao je za Vendersa davno njegov prijatelj i saradnik Peter Handke, sa kojim je snimio četiri filma - Rolling-Stones, Golmanov strah od penala, Pogrešan pokret i Nebo nad Berlinom. Veneders je oko sebe imao odličnu ekipu saradnika. Pored Handkea je tu dramatičar i glumac Sam Šepard, na primer, pa muzičar Raj Kuder, ili legendarni reditelj i glumac Denis Hoper, ili nezaborvani montažer Peter Pžigoda. Venders je bio taj koji je umeo maksimalno iskoristi vipše nemačkih glumaca: Ridigera Foglera, naprimer, u kultunom filmu sedamdesetih, «U toku vremena», ili Bruna Ganca, u filmu koji mu je doneo proboj u Ameriici, «Prijatelj iz Amerike». Način na koji je on radio sa glumcima, i kako se odnosio prema svojim sadržinama, je bio proizvodnja modernih privatnih mitova. U svakom segmentu filma je narastala mitska prica koja se prenosila na svaki detalj: na pojedinačne predmete koji dobijaju mitsku auru, na izraze lica glumaca koji postaju mitske ličnosti, na junake u fulmu koji postaju velikani, a velikani, kojima se Venders takođe bavio, je on uzdizao u najviše sfere, na primer, američkog reditelja Sam Fulera, čiju je biografiju mitsko-filmski obradio. Konačno, i muzika u Vendersovim filmovima zvuči uvek mitski, jer je tako upotrebljena. Najsvetliji primer je u filmu «Buena-Vista-Sošel-Klab», u kome je Venders u saradnji sa Rajom Kuderom svetu predstavio autentičnu kubasnku muziku.

Vim Venders je jedan od retkih evropskih autora koji je snimao i u Americi, a da je ostao Evropljanin. Na evropskoj kinestetičnosti insistira on u svakom trenutku. Za njega su razlike evropskog od američkog filma jasne:

«Američki film je prilično nespecifičan, ne zna se gde se radnja odvija, moglo bi to da bude svuda. Evropski film je suprotno: na doredjenom jeziku, u lokalnom koloritu, od koga on i živi», kaže Venders.

Ipak, ovaj autor je, hteo ili ne, učinio sve da prevaziđe te razlike, da uspostavi most između evropskog autorskog filma i američkog holivudskog klišea. Njegovi filmovi kao «Hamet», ili upravo pomentui «Prijatelj iz Amerike», ili «Priz-Teksas», ili «Stanje stvari», kao da to i potvrđuju.