Između veličanstvenog Dubrovnika i sivog Skoplja

Suprotnosti teško da su mogle biti veće: između veličanstveno lepog Dubrovnika i sivog Skoplja. Bile su to dve stanice Kelerovog putovanja po bivšim jugoslovenskim republikama koje se ne razlikuju samo u arhitekturi.

Posle nedavnog poziva Hrvatskoj da pristupi NATO savezu samopouzdanje Hrvata je još više poraslo. I najvažniji strateški cilj hrvatske spoljne politike, puno članstvo u EU postaje dostižan. Hrvatska vlada očekuje da bi najkasnije 2010. ova zemlja trebalo da pristupi EU, a do onda bi trebalo da budu obavljeni i preostali domaći zadaci - reforma pravosuđa, javne uprave i borba protiv korupcije.

U Makedoniji se slabo mogla osetiti ta opuštenost. Naprotiv, osećalo se veliko razočaranje zato što je izostao poziv u NATO. Smanjeno je i poverenje u prijateljske zemlje koje su prethodno probudile velika očekivanja u sporu sa Grčkom oko imena. Za razliku od severnog suseda za Makedoniju je pristup EU zbog izostalih reformi postao još dalji. Prema tome, do posete nemačkog predsednika došlo je u pravom momentu. Jasan je bio njegov poziv Grcima da se pokažu spremnijim na ustupke kao i razumevanje za insistiranje vlade u Skoplju da ime mora da odražava nacionalni identitet.

Gde god se Keler sastajao sa mladim ljudima impresionirao ih je svojim nepretencioznim nastupom. Sa njima je on veoma prisan, radoznao i otvoren. Njenov autentičan način da priča o svom neobičnom životnom putu, sposobnost da sasluša ljude i da odgovara na njihova pitanja - sve je to verodostojno i doprinosi velikom poštovanju nemačkog predsednika.

Pri tome je on dotakao i nezgodne teme - od mladih je insistirao da traže pomirenje sa zavađenim etničkim grupama a političke sagovornike je pozivao da se bore protiv korupcije i sprvode nužne reforme u pravosuđu i upravi.