Izmišljene traume iz rata na Kosovu

„Ova knjiga je skandalozna, puna predrasuda, bez najmanjeg realističnog prikaza Kosova iz 1999. godine.“ Ovako je ukratko knjigu ratne veteranke Daniele Matijević opisao Rupert Nojdek, osnivač humanitarne organizacije „Kap Anamur“. Intervju sa njim radio je nemački novinar Mihael Martens, koji takođe sumnja u Danieline priče sa Kosova. Time je diskusija oko istinitosti navoda, koji se pojavljuju u knjizi spomenute veteranke, ponovno stigla u centar interesovanja, a sa njom i rasprava oko nemarnog načina izveštavanja pojedinih poznatih nemačkih novinara.

Površni novinari i autorka bujne mašte?

U svojoj knjizi „S paklom sam mogla da živim – kao nemački vojnik na zadatku u inostranstvu“, objavljenoj prošle godine u avgustu, Daniela Matijević opisuje ratna iskustva sakupljena u razdoblju od tri meseca, na Kosovu 1999. godine, gde je boravila u sklopu nemačkog Bundesvera i radila u spasilačkom, medicinskom timu.

„Dok nisam došla na Kosovo, i ja sam mislila – fuj, kako neko može jesti pseće meso? No, tada još nisam znala kako glad može biti strašna“, priseća se Matijevićeva u svojoj knjizi. Ova i kao i mnoge druge slične izjave mlade žene iz Osnabrika, čiji roditelji potiču iz Bosne i Hercegovine, podstakle su raspravu o njenoj verodostojnosti i istinitosti.

Međutim, javna diskusija oko Danielinih ratnih sećanja počela je nešto kasnije. U početku su mediji pozivali Danielu Matijević i sa njom vodili intervjue, a tema je uvek bila ista – iskustvo osobe pogođene posttraumatskim sindromom, koja na neki način kritikuje odnos nemačkog društva prema vojnicima. Pri tome je, kako kaže novinar Mihael Martens, preispitivanje istinitosti njenih svedočanstva bilo potisnuto u drugi plan.

„U ratu nije ni bila...“

Prema njegovom mišljenju, opisi Daniele Matijević više liče na bajke ili najobičnije izmišljotine, jer, kako on tvrdi, „nemački vojnici nikada nisu gladovali, pa nisu bili ni prisiljeni da jedu pse“. Martens navodi još jedan primer „ratnih sećanja“ ratne veteranke. Reč je o mestu u knjizi gde ona detaljno piše kako su „pripadnici vojne policije mirno posmatrali ubistvo jednog deteta“.

Nemački novinar pobija ovu priču i tvrdi da ju je autorka knjige u potpunosti izmislila, budući da on nigde tokom svog istraživanja, nije naišao na dokaz da se ovaj slučaj zaista dogodio. Osim toga, kako kaže Martens – „Matijevićeva govori o ratnim iskustvima iako rata, u razdoblju kada je ona boravila na Kosovu, više nije ni bilo“.

S druge strane, treba svakako spomenuti da se sama autorka na mnogim mestima u knjizi ne seća kada se i gde neki događaj dogodio, a ne navodi ni svedoke svojih tvrdnji – što naravno otežava dokazivanje njenih tvrdnji.

Izdavač, koji je prošle godine objavio ovu knjigu, izjavio je za nedeljnik Špigel da su „opisi i sećanja Daniele Matijević apsolutno verodostojni“, te da je novinar Martens „jednostavno izneo svoje, drugačije mišljenje“. Reagovala je i sama autorka, nazvavši Martensove članke „lažima“ – no, i ovoga puta, svoj iskaz nije potkrepila činjenicama ili dokazima.

Autori: Natali Beneke

Odg. urednik: Nemanja Rujević