„Iznajmljene labrnje“ farmaceutske industrije

„Jedan fudbalski klub je saopštio da je dobio poslednju utakmicu sa 5:0; jedan drugi klub preneo je da je u svojoj poslednjoj utakmici pobedio sa 3:1. Problem je u tome što oba tima govore o istoj utakmici – koju su odigrala jedan protiv drugog...“ Ovo poređenje potiče od Davida Klemperera, lekara sa više škole u Regensburgu. On je tako opisao manipulacije studija o medikamentima kojima pribegava farmaceutska industrija.

„Marketing ima prioritet nad dokazima, zarada – nad bezbednošću“, prenosi Klemperer, i dodaje: „U to su umešane sve velike farmaceutske firme“. Klempererova „fudbalska“ analogija ni u kom slučaju nije preterana: kada je firma „Lili“ sprovela pet studija u kojima je njen psihofarmak „Olanzapin“ upoređen sa konkurentskim „Risperidonom“, rezultat je bio 5:0 za „Olanzapin“. Četiri studije firme „Jansen“ urodile su rezultatom od 3:1 za njen „Risperidon“.

Kako se „friziraju“ studije

U časopisu Dojčes ercteblat (Nemački lekarski list) krajem ove nedelje će biti objavljeno istraživanje o tome na koje načine i u kojoj meri se rezultati studija o medikamentima manipulišu – kada te studije finansira farmaceutska industrija. U igri su sve grupe lekova; svako može da pretrpi štetu. Za ekstremni slučaj važi skandal sa „Vioksom“: ovo sredstvo protiv bolova koje proizvodi „Merk“ izazvalo je – prema procenama stručnjaka – više od 160.000 srčanih i moždanih udara, dok 2004. nije povučeno sa tržišta. Proizvođač je znao za opasnost koja preti od ovog leka. „Manipulisanjem rezultata testiranja i selekcijom podataka, proizvođač je od javnosti sakrio informacije o njegovoj štetnosti“, kaže David Klemperer.

Naučnici okupljeni oko Volf-Ditera Ludviga, predsednika Komisije za lekove Nemačkog lekarskog saveza, u lekarskom listu opisuju prljave trikove manipulatora: umesto da se novi lekovi uporedno testiraju sa etabliranim proizvodima konkurentskih firmi, oni se porede sa kvazi-preparatima koji nemaju izgleda na uspeh u testiranju. Ukoliko se pri testiranju leka pri većim dozama javi više neželjenih dejstava, za potrebe studije se određuje manja doza – bez obzira na to što se ona u praksi ne preporučuje. Rezultati testova koji su loši po dati medikament veoma često se ni ne objavljuju; pri tome su upravo podaci o neuspesima važni kako bi pacijenti mogli da se zaštite od beskorisnih terapija.

„Gostujući“ analitičari

Jedna od omiljenih metoda je i angažovanje „gostujućih“ analitičara koji izvrću i pogrešno interpretiraju podatke dobijene u studijama – naravno, u korist firmi koje ih za to plaćaju. Takvi analitičari sastavljaju izveštaje o dejstvu lekova sažete na samo jednu stranicu teksta, a zatim te izveštaje šalju lekarima. U medicinskom žargonu autori ovakvih izveštaja zovu se „iznajmljene labrnje“. Volf-Diter Ludvig kaže da „friziranje“ studija predstavlja povredu etičkih principa: klinička istraživanja se sprovode samo „kada lekari nisu sigurni koja terapija je bolja za njihove pacijente“. Falsifikovanjem podataka u istraživanjima pacijenti se dovode u opasnost, a lekari postaju žrtve prevare. Zbog toga je rad Ludvigove komisije potpomogla Nemačka lekarska komora.

Mnogi se zalažu za to da se studije o lekovima sprovedene po nalogu farmaceutske industrije javno registruju. Tako bi lakše moglo da se proveri da li su navodi takvih studija tačni a neuspesi ne bi mogli lako da se zataškaju. „Jedna od glavnih zapovesti farmaceutskih firmi morala bi da glasi: ne nanesi štetu pacijentu“, kaže David Klemperer...

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević