Izveštaj EK: Srbija sve bolji komšija

Proces proširenja EU dobio je novi zamah uprkos brojnim izazovima sa kojima se EU suočava , ističe se u ovogodišnjoj „Strategiji proširenja“ koju je, zajedno sa izveštajima o napretku zemalja Zapadnog Balkana u procesu evrointegracija, sačinila Evropska komisija. Ovo je i prvi izveštaj koji će predstaviti novi komesar za proširenje Štefan File. Prošle godine, tadašnji komesar za proširenje, Oli Ren, prilikom predstavljanja godišnjeg izveštaja o napretku Srbije izjavio je da je Srbija spremna za „novu etapu“. U međuvremenu odmrznut je prelazni sporazum, Srbija je dobila bezvizni režim, a pokrenuta je i procedura dobijanja statusa kandidata za članstvo u Uniji.

I ovoga puta u Evropskoj komisiji naglašavaju da je potpuna saradnja sa Tribunalom u Hagu uslov svih uslova. Istovremeno Evropska komisija pozdravlja konstruktivan pristup Srbije po pitanju usklađivanja teksta Rezolucije o Kosovu sa EU kao i odlučnost Beograda da pokrene dijalog sa Prištinom. Međutim od Beograda se, zarad bolje regionalne saradnje, očekuje da pokaže i konstruktivan pristup kada je reč o učešću Kosova u regionalnoj saradnji i trgovini. Prema izveštaju EK, Srbija bi trebalo i da pojača saradnju sa evropskom misijom Euleks koja u policijskim i sudskim aktivnostima deluje na Kosovu.

Bolja saradnja u regionu

Kada je dalje reč o regionalnim odnosima, Evropska komisije pohvalila je saradnju Srbije sa susedima. Stabilnosti i pomirenju u regionu doprinose donošenje Rezolucije o Srebrenici u Skupštini Srbije, poseta predsednika Tadića Hrvatskoj kao i konstruktivan pristup situaciji u BiH. Jedan od rezultata poboljšane saradnje, prema mišljenju Evropske komisije, jeste i napredak ostvaren u borbi protiv organizovanog kriminala. Izvestan napredak vidljiv je i u borbi protiv terorizma, ali se još očekuje uspostavljanje baze podataka osumnjičenih za terorizam.

Istovremeno Srbija slabo napreduje na polju zaštite ličnih podataka, navodi se u izveštaju. I dok je, sa jedne strane, Srbija dobila pohvale za ispunjavanje uslova neophodnih za bezvizni režim, sa druge strane, upozorava se na „lažne azilante“ koji su sa novim srpskim pasošima u povećanom broju stizali u Evropu.

Na udaru pravosuđe i mediji

Jedna od glavnih kritika Evropske komisije odnosi se na pravosuđe, ali i na korupciju. Ističući da je bilo ozbiljnih nedostataka u procesu reizbora tužilaca i sudija, Evropska komisija naglašava da je reforma pravosuđa neodložan posao. Istovremeno, od Srbije se očekuje i usvajanje zakona o finansiranju političkih stranaka.

U ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije navodi se i da u nekim zemljama Zapadnog Balkana postoji ozbiljna zabrinutost za slobodu izražavanja i medija. Ukazuje se na mešanje politike u rad medija, uključujući tu i javne servise, dok je urednička nezavisnost pod političkim i ekonomskim pritiskom. Evropska komisija zahteva da se hitno pristupi rešavanju ovog problema.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Nemanja Rujević