Ja nisam američki reditelj
24. maj 2009.
Vim Venders, filmski reditelj poseduje i veliki talenat za fotografiju. Na mnogobrojnim putovanjima Venders svet posmatra u slikama. Dugo je živeo i snimao filmove u SAD. Njegovo najpoznatije ostvarenje je "Pariz, Teksas", za film je 1984. godine na festivalu u Kanu dobio Zlatnu palmu.
Putovanja i režija
"Dok sam snimao filmove "Alisa u gradovima i "U toku vremena", shvatio sam da se posao reditelja može obavljati i dok ste na putu, da postoji vrsta filma, gde možeš da ispričaš priču u kontinuitetu i hronološki - to je bio roud-muvi. To znači da je put kojim smo išli predstavljao scenario, put na kome smo mogli svašta da doživimo".
Venders je krajem sedamdesetih iz Evrope otišao u SAD da bi snimio film "Hamet". Kaže da je tom prilikom stekao dvostrana iskustva. Međutim, uvek se iznova vraćao u Ameriku gde je nakon nekog vremena ostao da živi. Šta za umetnika danas znači bavljenje filmskom umetnošću u SAD.
"U Americi sam snimio više filmova nego bilo gde na svetu. Živeo sam 15 godina u Americi. To je bila neka vrsta nove domovine koju sam odabrao. Interesantno je da sam baš u novoj domovini otkrio sebe kao Nemca, ili bolje reći otkrio sebe uopšte. Kada sam pokušao da pravim američke filmove, shvatio sam da "to" nisam bio ja. Primetio sam da nisam američki reditelj niti ću ikada biti. Nikad ne bi mogao da pravim američke filmove, u srcu sam ipak Nemac, a zvanje mi je evropski filmski stvaralac. Tek sam u dalekoj Americi to shvatio i prihvatio".
Evropski film je moj svet
Na pitanje o evropskim umetničkim korenima i uticaju velikih evropskih umetnika na njegovo stvaranje Vim Venders kaže:
"Odrastao sam uz američke filmove, uostalom, kao i svaki dečak u Nemačkoj. Upravo zato nisam poštovao u tako velikoj meri Antonionija, Bergmana, Felinija i Bunjuela. Tek u Americi sam primetio, da je evropski film, moj svet i da se moji pravi koreni ne nalaze u američkom filmu".
Autor:Petra Lambek/Željka Bašić
Odgovrni urednik: Nenad Briski