Jahjaga: Neće biti preseljenja stanovništva

Dojče vele: Najnovija zbivanja na severu Kosova pokazuju da konflikt između Kosova i Srbije nije završen. Da li postoji neko rešenje ili bar kompromis za rešenje problema?

Atifete Jahjaga: „Rešenje je implementacija Ahtisarijevog plana, koji je pokazao dobre rezultate u drugim opštinama u zemlji, zatim raspisivanje izbora u opštinama Leposavić, Zubin Potok i Zvečan, kao i stvaranje potrebnog okvira za održavanje izbora u severnoj Mitrovici. To bi stanovništvu severnog Kosova, građanima srpske nacionalnosti omogućilo da legalnim putem izaberu svoje legitimne predstavnike. To bi omogućilo primenu ustava i zakona Republike Kosovo, koji su sastavljeni u skladu sa najvišim evropskim standardima kada je reč o ljudskim pravima i pravima nacionalnih manjina.

Nema alternative tom putu, jer podele Kosova neće biti, neće biti podele Srbije, neće biti razmena teritorija, neće biti preseljenja stanovništva – po tim pitanjima ne postoji, niti će postojati neki sporazum između Kosova i Srbije. To je bila politika prošlog veka, koju ja ne podržavam. Podela ne odgovara evropskim idejama. Domaće organizacije Kosova su pitanje suvereniteta Kosova, to je pitanje plebiscitarne odluke kosovskog naroda i u tom smislu, niti će biti nekog plana ’Ahtisari-plus’, niti međunarodne uprave u tri severne kosovske opštine, jer bi jedan takav korak protivrečio ustavu zemlje.

Različito vrednovanje autonomija opština – tvorevine unutar kosovske teritorije – imalo bi za posledicu podsticanje nejednakosti i selidbu ljudi iz jedne opštine u drugu. Razlog: Srbi u jednoj opštinu, u ovom slučaju Leposavić, u tom bi slučaju dobili veća prava nego Srbi u Gračanici. Opštinska autonomija i Ahtisarijev plan su dovoljni i sveobuhvatni, kako bi Srbi, Turci, Bosanci i drugi koji žive u Republici Kosovo mogli da ostvare svoja nacionalna prava.“

Korupcija je prisutna na svim nivoima na Kosovu. Da li to vidite kao opasnost za Kosovo, koje se prema navodima lista „Tagesšpigel“ pretvorilo u zemlju u kojoj se samo krade?

„Korupcija predstavlja opasnost ne samo za Kosovo, već za svaku zemlju. Sve zemlje koje su u fazi tranzicije suočavaju se sa korupcijom, jer razni mehanizmi koriste vreme kada državne institucije još uvek nisu u potpunosti ojačane, kako bi mogle preventivno i kasnije da se izbore sa korupcijom. Korupcija je usko povezana sa organizovanim kriminalom. Da bi se korupcija uspešno suzbila potrebni su ne samo politika, već i mehanizmi, koji će usvojiti odgovarajuće mere, kako bi se korupcija preventivno, ali i u kasnijoj fazi suzbila. Sve je to povezano - sa jedne strane sa vaspitanjem ljudi i društvenim vrednostima, a sa druge sa nezavisnim radom nadležnih službi i sudova, njihovim profesionalnim radom i dobrim zakonskim odredbama. Kosovo je mala zemlja i svako ovde zna ko se čime bavi. Uz pomoć dobre zakonske odredbe neće nam teško pasti sprovođenje u delo maksime: nula tolerancije prema korupciji i organizovanom kriminalu. Zakoni o zaštiti svedoka i zapleni ilegalno stečene imovine, koji su još uvek u pripremnoj fazi biće nam od izuzetno velike pomoći.“

Za vreme Vašeg predsedavanja ostvarili ste mnoge kontakte sa drugim predsednicima u regionu i u svetu. Mnoge zemlje žele da postanu članice Evropske unije iako još uvek imaju problema koji nisu rešeni. Kako Vi vidite budućnost Balkana?

„U kontaktu sam sa mnogim šefovima država i kada ih sretnem, donosim im poruke mira i stabilnosti, međusobnog poštovanja kao i cilj, da ne samo Kosovo, već i čitav zapadni Balkan postanu deo Evropske unije. Sa Srbijom trenutno vodimo dijalog u Briselu, kao ravnopravne strane, koji će dati rezultata, jer rešenja na kojima mi radimo su evropska rešenja. Doći će dan kada ćemo i sa Srbijom imati normalne odnose, kao što imaju dve susedne zemlje, koje međusobno poštuju suverenitet i teritorijalni integritet. Nezavisnost Republike Kosovo je nepovratna, jer je ona izraz slobodne volje kosovskog naroda i ona podrazumeva veliku obavezu međunarodne zajednice da na Balkanu više ne bude ratova, hegemonije i ugnjetavanja.“

Autorka: Mimoza Keljmendi / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković