Jaki nervi za dobrog džokeja

U Nemačkoj je u poslednjih nekoliko godina evidentno veće interesovanje mladih devojaka za profesionalno bavljenje ovim sportom. Mala Lejla je jedna od njih...

20togodišnja Katja Haupt već treću godinu pohadja školu za uzgajivača konja. Nastava se odvija u najvećoj uzgajivačnici konja u zapadnom delu Nemačke.

Ljubav prema konjima neguje se u njenoj porodici prilično dugo.

“Moja majka, tetka, rodjaci svi su učili jahanje. Za mene je to bilo pomalo dosadno. Zato sam pored uobičajene dresure i jahanja odlučila da naučim nešto više. Prosto volim više akcije i tako sam došla ovde”, kaže Katja.

Njen radni dan je prilično naporan:

“Ustajem oko pola četiri, u pet počinje briga o štalama i boksovima za konje. Ostane nam ponekad 20tak minuta vremena i za jahanje”.

Samo jedan dan u nedelji Katja ne provodi u ovoj uzgajivačnici već u školi za džokeje. Predavač je čuveni Kai Širman koji je do sada odškolovao 96 uspešnih džokeja.

“Većina žele da se bave ovom disciplinom, ali zaboravljaju da je pre svega reč o sportu. Američki naučnici su svojevremeno napravili kalkulaciju da jahanje na 1600 metara dodje isto kao da ste najmanje 2.000 morali da se savijete u kolenima.”

Vežbe su krajnje raznovrsne od teorije, preko simulacije jahanja do časova galopiranja.

“...To je neverovatan osećaj, kada jašete i čujete galop drugog ili svog konja. To je jedan od najuzbudljivijih osećaja”, priča Širman navodeći da je za uspešnu karijeru džokeja važna i njegova težina. Najidealnija je kilaža do 54kg.

Katja u svakom slučaju želi da bude uspešan džokej. Do sada je učestvovala u tri konjske trke i to joj se mnogo dopalo. Da li će ostvariti san? Pokazaće vreme. Upornost i ljubav prema tom sportu u svakom slučaju doprinosi ostvarenju cilja.