Jedan dan u četvrti "greha i poroka"

Grupa turista na koju nailazimo, odlučila se za turu "Safari specijal" sa Plavim Hansom. Obilazak traje dva i po do tri sata, a rečeno im je da vodič zna baš sve tajne čuvene hamburške četvrti, za koju se tvrdilo da je, s obzirom na ponudu svake moguće zabave "za odrasle", čak i bolja od Pariza, Londona ili Amsterdama.

U grupi je 29 posetilaca Hamburga, ponajviše žena u "zrelim pedesetim" i na barem neke od njih još uvek deluje šarm Plavog Hansa. Nadimak je dobio po jednom šlageru Hansa Albersa, za kojeg mlađe generacije jedva i da su čule. A i Hans više nije baš plav, nego je sa svojih 67 godina već odavno prosed. Ipak, njegov govor još uvek je "muški", a u sedamdesetim je bio makro, vlasnik bordela i, ponosno naglašava, "stalni gost u Davidovoj stanici", čuvenoj policijskoj stanici na samom Reperbanu.

Još uvek uzbuđeno priča o crnokosoj dami sa pogledom "da se smrzneš". "O Bože, to je bila lepotica!" Zvala se Domenika i jedno vreme bila je najpoznatija prostitutka u Nemačkoj. Nije tajna da je neko vreme bila njegova partnerka.

Život od uspomena

Dakle, čovek koji je čitavog života bio na ivici "morala" i zakona, danas vodi turiste po Reperbanu? Verovatno je to najbolja ilustracija promena na čuvenom Kicu (kiez ili kietz znači četvrt, ali u Hamburgu je jasno, na koji kraj se to odnosi).

Plavi Hans, kasnije uz pivo, priznaje da ga nervira to u šta se pretvorila "njegova" četvrt. Zato gostima želi da pokaže St. Pauli iz starih dana. Onaj "pravi", nepokvareni i autentični.

St. Pauli njegove mladosti dok su tu još dolazili mornari iz čitavog sveta da se napiju i nađu neku damu. A ne ovi današnji mladi koji svoje momačke večeri slave obučeni i na kraju završe u nekoj diskoteci sa bučnom muzikom, u kojim teško možete razlikovati ljude.

Zato Plavi Hans priznaje kako je to "tura nostalgije" koju organizuje veoma poznat nemački travestit, Olivija Džons. Interesovanje je prilično veliko, ponekad bude i po pet tura sedmično. Cena: 31 evro po osobi. Pri tome Plavi Hans nije jedini vodič. Čitav Reperban živi od prodaje „legende“. Jer u tom delu Hamburga, jedva da neko još želi da plati za "pravi" seks i ostale poroke, iako je to nekada ovde bio slučaj. Umesto toga dolaze turisti!

Žene, alkohol i obračuni muškaraca

Došli su iz Švajcarske, istočne Nemačke, Diseldorfa i Berlina, i sad stoje okupljeni oko Plavog Hansa. Bivši makro trudi se da ne razočara svoju publiku. Šali se prisutnim gospođama, nijedna nije mlađa od 50. Uz sve to, u Hamburg su došle bez pratnje. Odlučile su da svoj godišnji susret provedu same na severu Nemačke.

Brže bolje se dižu fotoaparati kada Plavi Hans, dramatično pripoveda o "krvavim sukobima" koji su vladali među bandama St. Paulija. Jedni su se zvali "Nutela", drugi su bili "GmbH" (u prevodu je to skraćenica koja označava firmu). E, baš oni su bili posebno opasni zbog Lepog Mihaela, koji je bio u njihovom društvu.

"Da ste se našli pred njim i vama bi se odsekle noge", govori Plavi Hans, svojim gošćama. Za svaku priliku ima neku pošalicu. Duhovit je i zanimljiv. Jednom turisti dobacuje. "Ne bih želeo da te vidim kako u ovaj bar ulaziš kao muškarac, a izlaziš kao žena."

Ali mnoge rečenice se završavaju rečima: "Toga više nažalost nema." Na primer „Top Ten Club“ na Reperbanu 136, gde su nastupali Bitlsi. Ili ugledni lokal za ples „Cafe Keese“, koji je 2013. preuzeo lanac, skupih, brzih jela od ribe sa ostrva Silt, što je za mnoge građane Hamburga, bio simbol nestanka jedne epohe. Ili klub „Molotow“, mesto gdje se decenijama muzika svirala "uživo" i koji je morao da napusti Reperban.

Galop skuplji od kasa

Ili čak lanac benzinskih pumpi „Esso“, koji je uvek bio otvoren i danju i noću, daleko poznatiji po prodaji alkohola nego goriva. Čak i u doba dok su automobili "gutali" naftu, posetioci ali su "gutali" pivo i žestoka pića ovde na Reperbanu.

Ali sve je to prošlost. To je fraza koju Plavi Hans neminovno najčešće ponavlja. Mnogo toga se promenilo. Nekad je St. Pauli sa svojim revijama, kabareima i varijeteima, imitirao Pariz. Lokali su nosili egzotična imena; Colibri, Salambo ili Honolulu. Na hipodromu su muškarci plaćali damama da na konjima, u ritmu muzike duvačkog ansambla, jašu kroz arenu. Galop je koštao 70 feninga, više nego kas, jer su bi onda i grudi dama povremeno skakutale.

Samo u „Großen Freiheit“, pokrajinskoj ulici Reperbana bilo je 13 kabarea. Nijedan od njih nije preživeo. U februaru je zatvoren i Safari, poslednji kabare u kojem se seks izvodio pred publikom. Ali gostiju je bilo sve manje. Retko ko je dolazio kako bi gledao razbacane glumce koji poput King Konga srljaju na neku lepoticu ili kako to Pčelica Maja radi sa svojim prijateljem Pavom.

Prostitutke bez posla

"U poslednjih pet godina sve se raspada u slobodnom padu", kaže Andrea. Ona je prostitutka i radi u Herbertstrase, takođe legendarnoj paralelnoj uličici sa Reperbanom, ograđenom jednom pregradom i u koju je ulaz dozvoljen samo muškarcima.

Sada, za pet evra po osobi, razgovara sa turistima Plavog Hansa i odgovara na svako pitanje. Koliko je mušterija imala danas, pita jedan? "Nijednu." Juče? Isto tako loše. Ko danas diskretno traži prostitutku, taj sigurno neće doći na Reperban.

Drugim rečima, ovde se jedva više može naći nešto "pravo". U jednom dvorištu koje smrdi na urin još uvek je otvoren "Zur Ritze", lokal u kojem su se sakupljali bokseri. Ali sa požutelim fotografijama i potpisima boksera, koji vise po zidovima i taj lokal izgleda kao muzej. U podrumu su nekada trenirale zvezde poput Henrija Maskea i braće Kličko.

Utočište batinaša

Tu u podrumu, odmah pored ringa se obesio i Stefan Henčel, poznat kao „Kiez-Klatscher“ (Batinaš Kica), koji je zajedno sa Neger Valdijem (Waldijem Crncem), bio svojevrsni kum St. Paulija u osamdesetima. Poznat i po tome što je, u jednoj od bezbrojnih tučnjava, od uboda pivskom čašom izgubio jedno oko. Ali već pre desetak godina je pao u depresiju kad je video u što se "njegova" četvrt pretvara i izvršio samoubojstvo. Tu nije bilo samo okršajeva pesnicama, u tom podrumu je ubijen i jedan makro, Plavi Hans je i njega dobro poznavao.

Ipak, danas se može reći kako se srce St. Paulija preselilo nekoliko desetina metara odatle. To je sasvim obično samoposluživanje osvetljeno neonom, otvoreno do dugo u noć, nedeljom i praznicima. Ali za promet te samoposluge se brinu stari stanovnici Reperbana, koji tamo dolaze da se „osveže“.

"Opet o telefonima"

Pred ulazom je čitava grupa veterana Reperbana sa flašama u rukama i svi znaju Plavog Hansa. Tek što se okrenuo turistima da im ispriča još jednu priču iz starih vremena, jedan od njih uzdiše: "Ah, ne! Sad će opet ono sa telefonima!"

Jer i nakon nekoliko piva on odlično zna kako će Plavi Hans turistima sigurno ispričati i priču o Alotriji koja je ovde stajala do 1958. To je možda bio najljepši kraj St. Paulija, a onda je tu otvoren „Bayrisch Zell“. Njegova specifičnost bila je po konceptu, koji je podrazumevao da na svakom stolu, za kojim su gosti sedeli, bude i telefon. Oni bi mogli međusobno da se pozovu i izaberu damu koja bi im dopala, da im se pridruži.

"Čoveče, telefona ima još uvek!", viče pijanac. On izgleda ne pati od neke nostalgije. A Plavi Hans po prvi put ne zna, šta bi na to odgovorio.