Jedinstveno protiv krize

Evropska unija ima veliku odgovornost u stvaranju nove svetske finansijske arhitekture i u tome među evropskim ministrima finansija postoji visok stepen saglasnosti.

„Situacija na tržištima ostaje nestabilna i kriza još nije iza nas. To znači slabiji privredni rast. Kriza povećava makroekonomsku nestabilnost u pojedinim članicama. Sa pozitivne strane, manji je inflatorni pritisak, uključujući pad cena nafte, ali i to svedoči o manjoj tražnji“, rekao je evropski komesar za ekonomiju Hoakin Almunia.

To mišljenje deli i nemački ministar finansija Per Štajnbrik.

„Nemačke procene veoma su blizu procena Evropske komisije. Tako da nas čeka veoma teška i problematična godina.“

Bez podrške za Sarkozijev predlog

Francuska, koja predsedava u EU predložila je 11 smernica za reformu finansijskih tržišta. Osnovni zahtev jeste da više niko – ni banka, ni tržište, ni država ne mogu da izbegnu kontrolu. Takav pristup podržali su i nemački ministar finansija Štajnbrik, i austrijski Vilhelm Molterer.

„Tržišna privreda funkcioniše kada postoje tržišna pravila i kada su tržišta transparentna“, rekao je Molterer.

Njegov holandski kolega Vouter Bos kaže da je „došlo vreme u kome više ne možemo da se oslonimo samo na samoregulaciju tržišta“. Međutim, nije bilo podrške za predlog francuskog predsednika Nikole Sarkozija da se osnuje privredna vlada za evrozonu, zemlje koje su uvele evro.

Žan Klod Junker, luksemburški premijer koji je i predsedavajući u evrogrupi, smatra da su korisne mere za podsticanje konjunkture kako bi se sprečila recesija kao posledica finansijske krize. Junker je pozitivno ocenio mere za koje se odlučila nemačka vlada, recimo poreske olakšice prilikom termoizolacije zgrada ili kupovine novih automobila.