"Jedinstvenost-izazov za EU"
25. oktobar 2007.
U Sloveniji i Hrvatskoj su 1992. ulice, trgovi i kafići dobijali ime bivšeg ministra inostranih poslova Nemačke Hans Ditrih Genšera, zbog toga što je manje više sopstvenim zalaganjem izdejstvovao da 12 evropskih zemlja prizna državnu nezavisnost jugoslovenskih republika. EU sada želi da kod kosovskog pitanja izbegne jednostranu akciju bilo koje od svojih članica. Šefovi diplomatije zemalja članica EU su već doneli odluku da se u svakom slučaju očuva jedinstvo. To je potvrdio i ministar inostranih poslova Francuske Bernar Kušner.
«Radije bismo pitanje Kosova ostavili nerešeno, nego što bi dopustili individualna rešenja. Odlučujuće je da ostanemo jedinstveni. To je istinski izazov za Evropsku uniju.»
Naravno da se iza zatvorenih vrata nastavljaju interne diskusije. U medjuvremenu, iz diplomatskih izvora u Briselu je procurelo da je većina članica EU za priznavanje nezavisnog Kosova, ukoliko Priština posle 10. decembra proglasi nezavisnost uprkos jasnog protivljenja Srbije.
Velika Britanija, Skandinavske zemlje, Francuska, u medjuvremenu i Nemačka izrazile su spremnost da jednostrano priznaju nezavisnost Kosova. Španija i Rumunija su se sada priklonile ovom stavu. Volfgang Išinger, nemački diplomata u takozvanoj „trojci“, smatra da se Evropa neće podeliti oko pitanja nezavisnosti Kosova.
Ozbiljna opozicija priznavanju Kosova su glasovi Grčke, Kipra i Slovačke. Zvanično ne postoji potvrda da će zemlje unije i zaista priznati nezavisno Kosovo. EU po svaku cenu želi da spreči procep na spoljno političkoj sceni kakav je postojao u Iračkom ratu. Zvanični Brisel je spreman da finansijski podrži uspostavljanje državnih struktura na Kosovu. Zato je potrebna pravna sigurnost. Ona se može lakše dobiti u jednoj priznatoj državi, nego u državi koju bi priznala samo polovina članica unije.
EU će već u petak ponovo pregovarati s Rusijom o rešenju kosovskog pitanja. U Moskvi strahuju da bi nezavisno Kosovo moglo biti signal za manjine na Kavkazu. Diplomate u Briselu strahuju da bi osim toga, priznanje nezavisnosti moglo da probudi i težnje za otcepljenje kod albanske manjine u Makedoniji.