Jedite manje i drugačije, krećite se više

Tačno uoči velike božićne gozbe Nemci su, crno – na belo, ponovo upozoreni: bolje bi bilo da se odreknu svinjskog pečenja, štrudle sa orasima i da za vreme praznika što više šetaju.Sve to ne piše baš tako, ali to je jasna poruka Izveštaja o ishrani u 2004.toj o kome je u Berlinu govorila nemačka ministarka za zaštitu potrošača Renate Kinast.Nemci i dalje jedu suviše, previše šećera i masti, mada predsednik Društva za ishranu Helmut Erdersdobler zapaža i neke pozitivne tendencije i kaže:

”Primećuje se da poslednjih godina raste potrošnja voća i povrća i da je smanjena kaloričnost ishrane, pre svega kada je reč o kalorijama koje potiču od masti”.

Onaj ko želi da se zdravo hrani morao bi svakodnevno da jede izmedju 400 i 600 grama voća i povrća.Medjutim, u proseku Nemci jedu samo 150 grama.Ali, utoliko više jedu slatkiša, žali se Renate Kinast koja upozorava:

”Kalorična vrednost tih slatkiša je tolika da bi mnogi svakog jutra morali da pretrče pola maratona”.

Medjutim, malo je onih koji se bave rekreacijom.Naprotiv, Nemci se suviše malo kreću u poredjenju sa kalorijama koje unose u organizam.Pre svega su deca sve lenja, traže udobnost i zbog toga su sve deblja i podložnija bolestima civilizacije kao što su dijabetes i bolesti srca i krvnih sudova.Više od polovine Nemaca ima višak kilograma i u evropskim poredjenjima negde su na sredini tabele.Erbesdobler kaže:

”Za uzor mogu da posluže skandinavske zemlje, pre svega Finska gde je smanjen broj slučajeva infarkta zahvaljujući programu zdrave ishrane sa malo kalorija i malo masti.Tako oni nisu primer samo kada je reč o rezultatima učenika na testovima Piza, nego i kada je u pitanju zdrava ishrana".

I u Nemačkoj udruženja roditelja i nastavnika, kase zdravstvenog osiguranja, sportska udruženja, ali i proizvodjači hrane, morali bi odgovornije da se odnose prema problemu ishrane, kaže Renate Kinast.U protivnom, i zbog toga doći će do velikog rasta izdataka za zdravstvenu zaštitu.

Zdrava ishrana ne smanjuje samo opasnost od šećerne bolesti, srčanog udara ili oboljenja krvih sudova.Mnogo voća i povrća, kaže se u Izveštaju o ishrani, smanjuje i opasnost od raka.Razne pilule kao dopuna ishrani, koje u poslednje vreme sve više ulaze u modu, često donose više štete, nego koristi upozorava Kinastova:

”Pre nekoliko godina preporučivao se beta-karotin kao koristan za pušače i alkoholičare, da bi se na kraju ustanovilo da je, u većim količinama, kancerogen”.

Najzad, u Izveštaju o ishrani se konstatuje da je u voću i povrću sve manje tragova pesticida što može samo da raduje.