Jedna neopravdano zapostavljena privredna grana

Od drveta kao materijala se napravi veći obrt nego u elektroindustriji ili u oblasti informacione tehnologije. Prema studiji koju je izradio Univerzitet u Minsteru zajedno sa Udruženjem nemačke industrije drveta i plastičnih masa, svaka treća ugradjena kuhinja u Evropi potiče iz Nemačke. O tome zašto je industrija od drveta dugo veoma potcenjivana, ekspert za drvopreradjivačku privredu Martin Angerman iz Minstera kaže:

«To se može otprilike ovako formulisati: mnogi očigledno od drveća ne vide šumu. To se odnosi na političare, ali i na pojedince iz raznih privrednih udruženja. U Nemačkoj je tako da kad se pomene drvo, malo ko razmišlja o grani industrije. Većina tada još uvek ima idiličnu predstavu o nekom šumaru, koji jednom godišnje pred Božić, poseče nekoliko jelki. Ali sa privrednom realnošću to nema nikakve veze».

Kada je reč o šumarstvu i drvnoj industriji treba imati u vidu da u Nemačkoj ima ni manje ni više nego dva miliona privatnih vlasnika šuma. Pored toga, kako pokazuje pomenuta studija, ima oko 180.000 fabrika i pogona, sa preko milion i 300 hiljada zaposlenih i godišnjim obrtom od ukupno 181 milijarde evra. Čak i bez prateće industrije i bez izdavača ili štamparija, gotovo 950.000 radnika zaradjuje svoj hleb u šumarstvu i drvnoj industriji. Zanatskih drvopreradjivačkih radionica u Nemačkoj ima preko 115.000 i one ostvaruju ukupni obrt od oko 34 milijarde evra godišnje. Te brojke na prvi pogled mogu da izgledaju prenaduvane, jer prema zvaničnim statistikama broj tih radionica je upola manji. Martin Angerman objašnjava zašto:

«Proteklih godina je statistički načinjeno nekoliko krupnih grešaka. Naime, računati su samo oni pogoni, koji zapošljavaju preko 20 radnika, a ostatak se jednostavno nije ni brojao».

U studiji Univerziteta u Minsteru, medjutim, uzete su obzir i sasvim male radionice. Autori studije tvrde da su se o njih zvanični statističari debelo ogrešili i da su time svesno potisnuli značaj drvne industrije i šumarstva u Nemačkoj. Poredjenja radi, biotehnologija, koju političari često ističu kao branšu budućnosti, trenutno zapošljava najviše 11.000 ljudi. A ta branša je uz to još i dobrano subvencionisana od prikupljenih poreza. Zato sada drvopreradjivačka branša očekuje od nemačke politike snažniju podršku. Pa i kada je u pitanju aspekt subvencija u privredi iz kase Evropske unije. Jer drvo se dosad potvrdilo kao materijal budućnosti. Recimo, u Formuli jedan inženjeri već razvijaju sisteme kočnica na bazi drveta. A u vremenima kada cene nafte i gasa neprekidno skaču i u Nemačkoj porastao značaj drveta kao gorivnog materijala. Tehničke novine, kao što je neka vrsta briketa od drveta, potiču iz Austrije. Martin Angerman se nada da za drvnu industriju u Nemaökoj dolaze bolji dani.

«Drvo je materijal koji se uvek iznova obnavlja i time naravno ima budućnost. A što se tiče sadašnjeg stanja, kada je u pitanju količina drveta, tu Nemačka stoji dosta dobro. Naime Nemačka raspolaže najvećim rezervama drveta u Evropi. Ali njen potencijal nije iscrpljen. Prema aktuelnom snimku stanja izgleda da se koristi tek polovina drveta odredjenog za industrijske potrebe», kaže ovaj stručnjak za šumarstvo i drvopreradjivačku privredu.