Jeftiniji stanovi – nepodnošljivi krediti!
18. avgust 2009.
Stroži uslovi za stambene kredite i povećan rizik za plate i radna mesta, razlozi su zbog kojih je kod građana opalo interesovanje za kupovinu stanova. Nevena Petković živi kao podstanar i stan od 40 kvadrata na Novom Beogradu mesečno plaća 250 evra. Nedavno je došla na ideju da reši svoje stambeno pitanje, ali je posle obilaska nekoliko banaka odustala od kupovine stana.
"Zaključila sam da moram dosta novca da izdvojim za učešće, čak 20 ili 30 posto, kao i za troškove koji su potrebni da bi se odobrio kreditni zahtev. Toliko novca nemam. Nije mi sigurno da se u situaciji globalne krize upuštam u takvu investiciju", kaže Nevena.
Izlaz iz kreditnog tunela ni na vidiku
Kamatne stope stambenih kredita dosežu i do 12 odsto, a ekonomisti kažu da su najviše u regionu. Uz to, obavezno učešće koje je ranije iznosilo pet odsto uvećano je čak šest puta. Olivera Bojić iz "Ekonomist magazina" smatra da su ovakvi uslovi daleko od povoljnih i da je teško da će se u skorijoj budućnosti poboljšati.
"Dok Srbija ne dobije bolji kreditni rejting, dok ne budu neki bolji uslovi za poslovanje banaka, kao što je manja obavezna rezerva, dok inflacija ne bude manja, recimo 3 procenta godišnje, uslovi teško da mogu biti bolji", objašnjava Olivera Bojić za DW.
Pale cene, niko ništa ne kupuje
Za razliku od prethodnih godina kada je bilo bolje plaćati ratu za kredit nego rentu za stan, sada građani izgleda razmišljaju obrnuto. Pad cene kvadrata nije privukao kupce. Prodaja je opala za 50 odsto. Agent za nekretnine Milić Đoković kaže da su najviše pojeftinili stanovi čija je cena bila nerealna.
"Centar grada, ulica Strahinjića Bana, stan od 56 kvadrata, koji je prošle godine vredeo 185.000 evra, što je bila jaka cena čak i za to vreme, sada je 138.000 evra. Mislim da će se prodati i za 130.000 evra", kaže Đoković.
Pokretanje subvencionisanih kredita u Srbiji najavljeno je za septembar. To će se, najverovatnije, odnositi samo na manje stanove, vrednosti do 40.000 evra. Takva ponuda sigurno ne može da zadovolji apetite svih kupaca.
autor: Vladimir Minić, Beograd
odg. urednik: Nemanja Rujević