Jevreji u srednjem veku

Aškenazi su živeli Špajeru u Vormsu i u Majncu, koji je početkom Srednjeg veka bio njihov centar. Ali Aškenazi su živeli i u Frankfurtu, Kelnu i Erfurtu. Do getoizacije, pogroma i proterivanja došlo je tek u kasnom Srednjem veku, kada je hrišćanska većina Jevreje izabrala za žrtvenog jarca, pa ih je izmedju ostalog proglasila odgovornim za izbijanje kuge. To je bio klasičan sindrom ksenofobije. Istorijski muzej Falca želi pre svega da potseti na vremena koliko toliko srećnog zajedništva.Direktrorka muzeja Kornelija Evigleben opisuje koliko su Jevreji bili važni za ondašnji Špajer. Direktorka istorijskog muzeja u Falcu, Kornelija Evigleben opisuje od kolikog značaja je Jevrejska zajednica bila za grad Špajer....

" Prisustvo jevrejske zajednice u Špajeru ostavilo je tragove postojanja od više stotina godina. To je bila mala zajednica od odprilike 100 osoba. Biskup je bio taj koji je zalagao za njih, a Jevreji su bili jako važni prilikom sakupljanja novca za izgradnju katedrale u Špajeru, a kada je Jevrejska zajednica dostigla odredjen broj, doneta je odluka i o izgradnji sinagoge i ritualnog kupatila. Izgradnja sinagoge koja je više puta bila dogradjivana, započeta je u 12 tom veku . Na izložbi je prikazana virtuelna rekonstrukcija srednjevekovne sinagoge od koje je ostalo sačuvano samo nekoliko zidova. Ritualno kupatilo je skoro sasvim očuvano. I ono je jedan od najvažnijih jevrejskih spomenika sa ove strane Alpa."

Kada su francuske trupe u 18 veku zapalile Špajer, i sinagoga je izgorela do temelja. Novoizgradjenu su kasnije zapalili Nacisti. Nasuprot tome impozantno ritualno kupatilo, čiji šaht dopire do podzemnih voda, još uvek postoji i predstavlja živu istoriju. Može se zamisliti kako su jevrejske žene upražnjavale svoja mesečna ritualna kupanja. Kada se danas u mračnim prostorima kupatila posetilac sagne da bi pročitao natpise, postaje svestan kako je sve bilo raskošno s obzirom na predmete koji su upotrebljavani prilikom ritualnog kupanja. Zlatne i srebrne posude koje su upotrebljavne u kupatilu opljačkale su bande razbojnika. Zlato je zatim pretapano i upotrebljavano u druge svrhe. Uprkos svih loših okolnosti koje su preovladjivale tokom vekova, ono što su priredjivači izložbe sakupili pozajmljujući iz čitave Evrope i prikazali publici - je izvanredno. Izloženo je mnoštvo materijala, počev od male ukrašene lampice za ulje iz prvih vekova posle Hrista, pa do šestokrakih ili osmokrakih Menora do religioznih objekata i instrumenata jevrejskih naučnika korišćenih u srednjem veku. Postavka je tako osmišljena da plastično odslikava vremena iz kojih predmeti potiču. Izložba je paralelna priča o jevrejstvu Aškenaza i Sefarda.Srednjevekovni Aškenazi ( sa svojom jako uticajnom interpretacijom svetih knjiga) imali su svoj centar na Rajni. Za razliku od nemačkih Jevreja, Sefardi koji su naseljavali Iberijsko poluostrvo smeli su da se bave i zanatima. Oni su za vreme islamske okupacije ostrva ubijani ili proterivani na sever. Na ovoj odlično opremljenoj izložbi mogu se videti mnogi unikati koji su prvi put prikazani u javnosti. Proterivanja i begstva Jevreja na izložbi nisu prikazana; jer u Špajeru, bogati Jevreji koji su pozajmljivali novac nisu više patili, prosto zbog toga što ih tu više nije ni bilo. Šta se dogodilo sa izbeglicama? Kornelija Evigleben o egzodusu Jevreja kaže...

"Mnogi su se iselili, izmedju ostalih pravaca i put Italije. Mi smo bili u prilici da rekonstruišemo put jedne porodice iz Špajera do Severne Italije, oni su se iselili u Sančino gde su postali veoma poznati štampari. Oni su štampali prvu Bibliju na hebrejskom jeziku.