Još bez mehanizma za suspenziju bezviznog režima

U resornom komitetu Evropskog parlamenta koji se bavi pitanjima slobode građana, prava i unutrašnjim pitanjima Evropske unije, posle više od godinu dana pregovora glasalo se o predlogu Evropske komisije za uvođenje mehanizma suspenzije bezviznog režima. „U pitanju su osetljivi pregovori koji se tiču prava ljudi na slobodno kretanje“, poručuju iz Evropskog parlamenta i pozivaju na vraćanje pregovora na sam početak.

„To u principu znači da za sada nećemo imati mehanizam za privremenu suspenziju viza. Bar ne brzo. Ali pregovori se nastavljaju i ovaj tekst će sigurno nekada biti usvojen“, kaže za DW izvestilac za viznu liberalizaciju, Tanja Fajon.

Bezvizni režim nije ugrožen, ali…

Iako Evropska unija bar još neko vreme neće biti u mogućnosti da privremeno suspenduje bezvizni režim za zemlje Zapadnog Balkana, iz Evropskog parlamenta upozoravaju na negativne i alarmantne brojke onih koji iz regiona dolaze da traže azil u zemljama Šengenskog sporazuma.

Iz Inicijative za evropsku stabilnost (ESI) naglašavaju da je upravo prethodna godina bila najlošija od uvođenja bezviznog režima po broju pristiglih zahteva za azil. „U odnosu na 2010, kada je ta brojka bila 25.000, prošle godine ona se popela na 43.000“, kaže za DW Aleksandra Štiglmajer.

„Zemlje kao što su Nemačka, Švedska, Holandija i Belgija i dalje su pod najvećim teretom priliva azilanata sa Balkana i zato te zemlje i traže što brže usvajanje mehanizma za suspenziju bezviznog režima“, objašanjava Tanja Fajon i dodaje: „U svakom slučaju taj mehanizam će se usvojiti. Ali danas ili sutra bezvizni režim nije u opasnosti. To ne znači da neće biti za nekoliko meseci. Zbog toga bi trebalo raditi na sprečavanju da bilo koja zemlja dođe u situaciju da opet mora da uvede vize za građane.“

I dalje najviše zahteva za azil iz Srbije i Makedonije

Čekajući najnovije podatke Fronteksa, brojke iz prethodne godine pokazuju da i dalje najveći broj zahteva za azil dolazi iz Srbije i Makedonije: „U pitanju su najčešće pripadnici manjina. Isto je alarmantan broj i za Bosnu i Hercegovinu. Ali ipak su ti brojevi u opadanju“, kaže Fajon. Ona naglašava da je neophodno da zemlje članice Šengena, poput Nemačke ili Švedske, koje imaju fleksibilne sisteme za azil, koji omogućavaju tzv lažnim azilantima da i po pola godine provedu u proceduri ispitivanja zahteva, pri čemu im je obezbeđen smeštaj, zdravstvena zaštita, obrazovanje, pa čak i novčana nadoknada, i same preduzmu nešto po tom pitanju.

„Naša je preporuka da zemlje članice Evropske unije koje imaju dugačke procedure za azil skrate te postupke za građane Zapadnog Balkana kako bi se smanjila i kršenja prava slobode kretanja“, zaključuje Fajon u razgovoru za DW. Ona podseća da je vizna liberalizacija bila opipljiv korak napred na putu evrointegracija Zapadnog Balkana, kao i da bi suspenzija bezviznog režima bila bi težak udarac za pet zemalja regiona, ali i za slobodu kretanja.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković