Južni tok se ipak gradi

Južni tok smatra se ruskim kontraprojektom gasovodu Nabuko koji planira Evropska unija. Južnim tokom gas bi stizao do pojedinih članica Unije zaobilazeći Ukrajinu i Rumuniju. Gasovod Nabuko svim proizvođačima pruža mogućnost da iznajme infrastrukturu i isporučuju gas, dok je Južni tok zamišljen samo kao Gaspromov međunarodni gasovod.

Bivši bugarski ambasador u Moskvi Ilijan Vasilev, koji već godinama učestvuje u pregovorima, podseća da su Moskva i Gasprom prvo nameravali da preko Turske igrade gasovod Plavi tok dva i kaže:

„U poslednjem trenutku shvaćeno je da neće biti moguće neutralisati Nabuko na turskoj teritoriji i donesena je odluka da se gradi Južni tok preko Bugarske.“

Zamišljeno je da se postavi cevovod ispod Crnog mora koji bi onda preko Bugarske i Grčke vodio do južne Italije, dok bi drugi krak išao preko Bugarske, Srbije i Mađarske do Austrije.

Pritisak Rusije

U ovom „gasnom krimiću“, dobrim delom sopstvenom zaslugom, Bugarska je preuzela glavnu ulogu. Kao članica Evropske unije morala bi da podržava izgradnju Nabuka. Uostalom, i taj gasovod bi išao preko njene teritorije.

Međutim, Sofija je do poslednjeg trenutka držala obe opcije otvorenim, sve dok juče (28.4.) premijer Sergej Stanišev nije u Moskvi postigao dogovor o gasovodu Južni tok. Potpisivanje ugovora predviđeno je za sredinu maja.

Moskovskom dogovoru prethodio je sastanak u Sofiji prošle sedmice kome su prisustvovali predstavnici 28 država. Ruski premijer Vladimir Putin demonstrativno je otkazao dolazak u poslednjem trenutku stavljajući tako do znanja da uopšte nije zainteresovan za Nabuko i da očekuje da se Sofija što pre odluči za Južni tok.

I ruski predsednik Dmitrij Medvedev izbegao je u ponedeljak sastanak sa bugarskim premijerom i sastao se sa njim tek juče kada je bilo jasno da je Sofija donela odluku koju je Moskva želela.

Koliko će koštati gasovod?

Predstavnici bugarske vlade, objašnjavajući odluku, kažu da su osujećena nastojanja Gasproma da bude delimični vlasnik gasovoda na bugarskoj teritoriji. Ilijan Vasilev na sledeći način objašnjava pozadinu tog bizarnog problema:

„Za sada je nepoznato koliko će koštati izgradnja gasovoda - procenjuje se da bi troškovi mogli iznositi oko 24 milijarde evra. Zbog toga je Gasprom pokušao da snizi cenu na taj način što se kroz Bugarsku ne bi gradio nov gasovod, nego bi se koristili bugarski gasovodi koji već postoje.“

Bugarski premijer vraća se u Sofiju još sa jednim slatko-gorkim obećanjem. Vladimir Putin obećao mu je finansijsku pomoć - pominje se nekoliko milijardi evra - za izgradnju druge bugarske nuklearne elektrane u mestu Belene na Dunavu.

U izgradnji elektrane trebalo bi da učestvuje i nemački koncern RWE, ali je njena izgradnja krajnje sporna - kako u Bugarskoj, tako i u Nemačkoj.

Autor: Aleksander Andrejev / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković