Jugoslovenski sindrom u EU

Ova godina je bila uspešna za zemlje Zapadnog Balkana u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Tu zajednicu 27-orice ne treba glorifikovati, ali su zemlje regije suviše male da bi stvorile neku drugu alternativu, rečeno je na forumu.

Predsednik Saveza ekonomista Crne Gore Veselin Vukotić je ustvrdio da je sada ključno pitanje ne kako da se administracija i političke stranke sa Balkana približe briselskoj kasi, već pre svega kako da se njihovo obrazovanje, nauka, istraživanja, arhitektura i biznis procesno umreže sa evropskim kako bi preživeli i razvijali se na tržištu od preko 500 miliona ljudi. „Da li pod teretom uticaja sve veće potrošnje države, sve većeg tereta uticaja političkih partija, naš biznis i sve ono što je u njegovoj funkciji, može biti deo te evropske biznis mreže“, upitao se on.

EU da uči na primeru Jugoslavije

Poručujući da ulazak u EU nema pametnu alternativu za zemlje regije, jedan od najpoznatijih ekonomista u Sloveniji Jože Mencinger je rekao da se u poslednje vreme u toj organizaciji počinje osećati „jugoslovenski sindrom“ iz sredine osamdesetih. „Pogledajte koja se pitanja postavljaju, koje su sličnosti? Zato kažem da bi EU morala da uči na onome što se dešavalo u bivšoj Jugoslaviji, jer su problemi po prirodi stvari veoma slični. To se velike razlike u stopi razvijenosti i stoga dolazi do te opasnosti, koja mene najviše zabrinjava, a koju ja nazivan jugoslovenski sindrom, kada se ljudi počinju pitati: ko koga iskorišćava? Na kraju su svi iskorišćavani, i to je veoma opasno za budućnost EU“, kazao je on.

Mencinger je rekao da će Evropa i Balkan možda naučiti da krizu posmatraju kao normalno stanje, iako je, kako je dodao, veliki problem sadašnjeg sveta što nema strpljenja.

Posledice nezaposlenosti: nada ili bunt?

Na Forumu je ocenjeno da je nezaposlenost najveći socijalni, ekonomski i razvojni problem na Balkanu. Jer, čak više od 60 odsto mladih u regiji od 16 do 24 godine nema radni angažman. Nakon što je rekao da 90 odsto maturanata ide na studije, jedan od učesnika na skupu se javno upitao: da li treba da očekujemo procvat znanja i nade ili razočarenje i bunt?

Kao veliki problemi ekonomija zemalja na eks-YU prostoru navedeni su pad stranih investicija, rasprodaja nacionalnih resursa, preterano zaduživanje i nelikvidnost privrede i domaćinstava, kao i sve veće socijalno raslojavanje. Zaključeno je da države regiona imaju dobru perspektivu ukoliko razvoj ekonomije baziraju na biološkim resursima, što potvrđuje strategija Nemačke do 2030. godine.

Autor: Mustafa Canka
Odgovorni urednik: Ivan Đerković