Kad Nemca ušine ispod plećke...

Kada dođe vikend, vidi se koliko Nemci – u odnosu na mnoge druge narode – vode računa o svom zdravlju. Od petka uveče, pa do ponedeljka ujutro, po čekaonicama hitnih lekarskih službi većinom sede stranci, posebno sa Balkana ili iz istočnih ili azijskih zemalja. Jer, stranci često lekaru odlaze tek kada ih nešto strefi, za razliku od Nemaca, koji polažu na razne prevencije – jer su ih tako učile škole, ali i zdravstvena osiguranja koja plaćaju puni iznos preventivnih pregleda, dok razna lečenja i terapije nisu uvek pokriveni osiguranjem.

Najčešći uzrok smrti od bolesti u Nemačkoj su kardiovaskularna oboljenja sa kojima kuburi više od 40 odsto Nemaca; najčešći uzrok zadržavanja Nemaca u bolnicama je srčana slabost; najčešći razlog odlaska lekaru i uzimanja bolovanja su, međutim, bolesti kostiju i mišića, ili, preciznije rečeno – problemi sa leđima. Daleko najrasprostranjenije oboljenje je ipak karijes, sa kojim probleme ima oko 90 odsto stanovnika ove zemlje.

Bolovi u leđima su ovde opštenarodna bolest. Hvataju odozgo, od vrata, preko lopatica i između plećki, pa onda ispod pleći gde se dešava ono grozno ušinuće, a tek onda dolaze problemi sa krstima i išijalgijom. Hans Vedler iz Kelna govori u ime miliona sugrađana kada kaže:

„Od 35. godine imam bolove u leđima, otada radim neku specijalnu gimnastiku, ali bolovi nikada nisu uminuli“.

Nemac ne ulazi u apoteku bez recepta

Kada Nemac uoči da mu nešto nije potaman, on ode lekaru. Prosečan nemački lekar na svakog pacijenta potroši prosečno 7,8 minuta svog dragocenog vremena. Pacijent iz lekarske sobe izlazi sa receptom, bez koga nema kupovine antibiotika. Po tome se Nemačka razlikuje od mnogih zemalja istoka ili Balkana. Farmaceutski stručnjak Haike Hibers kaže:

„Lekovi koji se obavezno prepisuju na recept mogu se dobiti samo ako ih lekar prepiše. Na primer, lekovi protiv visokog pritiska, lekovi kod koronarnih srčanih oboljenja, za visoki holesterol ili neki drugi lekovi. Nije moguće ni otići u apoteku i kod najmanje prehlade poručiti antibiotike.

Jer, na primer, mnoge prehlade su izazvane virusima. U tom slučaju, antibiotici ne pomažu. Mnogi laici to ne znaju, i, kad ne bi bilo pravila i zakona, onda bi kod najmanje prehlade svi odlazili da kupe antibiotike. Onda bi vrlo brzo došlo do visoke rezistentnosti na antibiotike, koji više ne bi bili delotovorni. Lekar je tu da postavi dijagnozu, prepiše recept, i tek onda se ide u apoteku“, objašnjava Hibers.

autor: Saša Bojić

odg. urednica: Sanja Blagojević