Kad parlamentarna komisija tuži vladu

Opozicija u Bundestagu hoće Edvarda Snoudena po svaku cenu da ispituje u Nemačkoj, vlada to želi da spreči. Zeleni su najavili žalbu Saveznom ustavnom sudu. Kako bi to moglo da izgleda?

Martin Morlok: Istražna komisija Bundestaga. koja utvrđuje razmere špijuniranja za koje je odgovorna američka služba NSA, morala bi protiv savezne vlade da pokrene proces sa ciljem da se utvrdi da li je vlada prekršila pravo komisije. Vlada ima dužnost da učini sve što je u njenoj moći da zadovolji želje komisije za informacijama. Obično imamo problem da komisija želi dokumenta iz državnog sektora, a vlada kaže: Ne, ne može, to je tajna. Ili ne dobijete odobrenje za izjavu državnog službenika. Pošto je slučaj relativno jasan, istražna komisija ima jaka prava u odnosu na vladu.

A kakve su šanse za uspeh akcije, u ovom slučaju - da li je zaista moguće da Ustavni sud natera vladu da pozove Snoudena?

Taj slučaj je nešto drugačiji: komisija može pozvati Snoudena, naravno, ali pitanje je: Kako da uđe u zemlju? Kao američkom građaninu ne treba mu viza. Ali Amerikanci traže Snoudena sa nalogom za hapšenje, postoji sporazum o ekstradiciji sa Saveznom Republikom, a on naravno, neće doći dok mu preti izručenje Sjedinjenim Državama.

Ali u tom ugovoru postoje klauzule o izuzecima, a jedna od njih kaže: isporučenja nema kod političkih prestupa. I naravno, tu imate veliki prostor za tumačenja: da li je to za šta je on optužen politički prestup. Amerikanci bi to negirali, ali ako želite, možete naravno njegovo otkrivanje tajni da vidite kao namerno politički čin, protiv američke prakse špijuniranja - upravo zato što je to izneo u javnost.

Nemačka vlada takođe proverava da li poziv Snoudenu da učestvuje u radu komisije kvari odnose sa Sjedinjenim Državama. A tu mi opet imamo problem: Ko je odgovoran za održavanje spoljnih odnosa? Obično se kaže: To je pre svega vlada. Ali, s druge strane, u nedavnoj prošlosti smo imali tendenciju da potisnemo ovaj monopol vlade u sferi spoljne politike. To znači da parlament u spoljnoj politici igra jaču ulogu - setite se samo odluka Saveznog ustavnog suda u odnosu na spasavanje evra. I baš zato što je javnost s pravom uznemirena zbog aktivnosti američkih tajnih službi u Nemačkoj, u interesu je Bundestaga da se to sve razjasni.

Dakle, kada me pitaju o šansama za uspeh, za mene je potpuno otvoreno kako će Savezni ustavni da presudi - ako razjašnjavanje afere stoji protiv interesa spoljne politike. Ovo je potpuno nova konstelacija, ali mi imamo ustavni sud da odlučuje o takvim novonastalim pravnim pitanjima.

Da li je bilo sličnih slučajeva u prošlosti?

Mi smo imali čitav niz procesa sa istražnim komisijama, ja sam i sam radio na tome. Međutim, tu se uglavnom radilo o pitanju prava savezne vlade na tajnost. Što se tiče pitanja interesa spoljne politike, toga, koliko znam, nije bilo.

*Prof Martin Morlok drži katedru za javno pravo, pravne teorije i sociologiju prava i zamenik je direktora Instituta za nemačko i međunarodno partijsko pravo na Hajnrih Hajne Univerzitetu u Diseldorfu.