Kad penzija više nije dovoljna za život!

Nordze - cajtung iz Bremerhafena konstatuje da „u Nemačkoj siromaštvo u starosti nije samo statistička vrednost već sramna realnost, vidljiva svima koji otvorenih očiju šetaju ulicama. I ono je sve veće, to pokazuju novi podaci Saveznog zavoda za statistiku: nikada toliko starih ljudi nije moralo da prima socijalnu pomoć kao prošle godine. A koliko je skriveno siromaštvo onih starijih osoba koje što iz neznanja ili zbog stida ne podnose zahtev za socijalnu pomoć – to niko ne zna.“

Nordbajrišer Kurir iz Bajrojta ukazuje: „Poneka imućna žena u Zapadnoj Nemačkoj, koja je u mladosti u penzioni fond uplaćivala malo ili ništa, moraće da se suoči sa posledicama. "Moja žena ne mora da radi" – govorilo se šezdesetih godina prošlog veka. To je bio proizvod novootkrivenog blagostanja. Danas teško zamislivo, ali porodice su tada bile ponosne što su žene u potpunosti posvećene deci i domaćinstvu. Sada te žene „padaju u rupu“ penzijskog zakona. Istina je takođe da će te rupe u Zakonu o penzijama biti sve veće, čak i ako velika koalicija donese odluku o takozvanim penzijama za majke i minimalnoj zaradi. Jer čak ni uplaćivanje u Penzioni fond celog radnog veka, više neće biti garancija za to da će jednog dana, u starosti, biti obezbeđen normalan život.“

Rojtlinger general – ancajger je za korekciju penzionog sistema: „Sve više seniora je siromašno. Penzija nije dovoljna za život - to je gorko. Već sada je jasno da je bila greška drastično smanjiti penzije i uvesti privatno penziono osiguranje. Onima koji zarađuju malo ili imaju rupe tokom radnog veka, u starosti preti siromaštvo. Dakle, penzioni sistem treba hitno korigovati.“

Najviše su pogođene Nemice sa Zapada

Miteldojče cajtung koji Izlazi u Haleu smatra da je penzioni sistem samo deo problema: „Broj starijih od 65 godina koji moraju da primaju socijalnu pomoć porastao je - sa oko 436 000 u 2011. na skoro 465 000 u 2012. To možda ne deluje dramatično, ali pokazuje trend. Nije čudno što su siromaštvom najviše pogođene Nemice iz zapadnog dela zemlje, jer je samo malo njih bilo zaposleno. Ali profil siromašnih u starosti će se brzo promeniti, čim za penziju budu „zreli“ oni koji primaju minimalce ili socijalnu pomoć. Tada će Istok zemlje ponovo biti na vrhu liste siromašnih. Da bi se problem ublažio nije najbitnija dalja reforma penzionog sistema. Važnija bi bila dobra politika tržišta rada.“

Rajn cajtung iz Koblenca i Majnca mišljenja je da je sve jasno već više od jedne decenije: „Od reforme penzionog sistema 2000/2001. jasno je da zakonski propisana starosna penzija više neće biti dovoljna za život u starosti. Treba više podsticati privatna penzijska osiguranja i penzije koje obezbeđuju firme, pored zakonskih penzija, kako bi više ljudi i više firmi „mislili“ na starost. To može da se uradi poboljšanjem i pojednostavljivanjem privatnih penzija koje subvencioniše država ili nekim sasvim novim državnim instrumentom.“

Manhajmer morgen ulaže nade u nove vlasti: „Koalicioni pregovori su bili prilika da se konačno donese odluka o reformama. Čak i to bi bio samo kratkoročni pristup, jer društvo budućih starih će biti podeljeno. Postojaće većina, koja će u svakom pogledu biti dobrostojeća, ali i jedna jaka manjina onih koji će tavoriti na ivici egzistencije. To će predstavljati veliki izazov za lokalne vlasti, suočene sa teškim zadatkom da svim ljudima omogući učešće u javnom životu.“

Priredila: Dijana Rošćić
Urednik: Jakov Leon