Kad piloti spavaju u kokpitu

„Jedan pilot odlazi u toalet aviona...“ – to je početak jednog vica koji kruži među pilotima, ali to je i potencijalno početak ozbiljne drame. „To se zaista i dešava“, kaže Filip fon Šepentau, generalni sekretar Evropskog udruženja pilota (ECA). U intervjuu za Dojče vele, on priča kako je jedan od dvojice pilota iz Skandinavije tokom leta otišao u toalet. Kada se vratio, nije mogao da uđe u kokpit jer je njegov kolega zaspao za upravljačem aviona. Očito to nije jedinstven slučaj. Gotovo polovina pilota koji spavaju u kokpitu to nisu prethodno dogovorili sa svojim kolegama – pokazale su ankete u skandinavskim zemljama, kaže Filip fon Šepentau.

Preumoran da sleti

Obično javnost ne sazna ništa o takvim incidentima. Nekoliko slučajeva je ipak procurilo u javnost – jedan i iz Nemačke. Piloti Erberlina na letu AB 9721 iz Palma de Majorke poslali su minhenskom tornju 5. maja 2012. poruku hitnosti „pan-pan“. „Pan-pan" je neka vrsta signala za opasnost, koja se odašilje iz kokpita kada ne postoji akutna opasnost za avion i putnike. U slučaju neposredne opasnosti piloti bi poslali signal „Mayday“.

Povod za poziv pilota Erberlina: Oni su se osećali preumornim da bi sleteli bezbedno i zato su zatražili da autopilot preuzme sletanje. U slučajevima poput ovog, avionske kompanije reaguju najčešće vrlo rezervisano. Erberlin nije želeo da telefonski odgovara na pitanja Dojče velea o ovoj temi, ali je odgovorio pismeno: „Erberlin tesno sarađuje sa vlastima, tako je i ovaj slučaj Erberlina prijavljen Saveznom uredu za vazdušni saobraćaj.“

Dalje objašnjenje druge najveće aviokompanije Nemačke: „Najviše dozvoljeno dnevno radno vreme pilota Erberlina utvrđeno je osnovnim ugovorima Erberlina. U njima su zakonske smernice ... više nego jasno ispunjene.“ I zaista: Prema istraživanju NDR-a, umorni minhenski piloti su tek deset sati bili na dužnosti – i time znatno kraće nego što je zakonom propisano.

„Odredbe o dremanju“

Evropska agencija za bezbednost u vazdušnom saobraćaju (EASA) određuje okvir za zvanično vreme rada i odmora. „Već nekoliko godina postoji pravilo koje propisuje da piloti ne smeju da lete duže od 13 sati“, kaže Filip fon Šepentau. „Radno vreme se ipak može povećati na 14 i ili 15 sati.“ EASA trenutno razmatra izmene tog evropskog pravila. Aktualizovani tekst bi trebalo da bude gotov još ovog leta. Fon Šepentau ipak strahuje da uslovi za pilote neće postati bolji. Razlog tome jeste privredna kriza koja primorava aviokompanije da rade još efikasnije.

Ali svejedno kako će da izgleda novo pravilo – svaka zemlja i svaka aviokompanija imaju mogućnost da same sebi nametnu oštrije odredbe. Takođe svaka aviokompanija može da uvede sopstvene mehanizme kontrole da bi suzbila probleme zbog premorenosti. Jedna od odredbi je i tzv. „Napping Policy“ koju su uvele Lufthanza i još neke aviokompanije. Ta odredba jednostavno znači da jedan pilot treba drugom da kaže kada je umoran. Tada može na svom radnom mestu da dremne 10 do 20 minuta, dok drugi pilot za to vreme još budnije obavlja dužnost.

Nije samo spavanje problem

Generalni problem je i umor, kaže Filip fon Šepentau. Kada su preumorni, piloti ne reaguju onako kako bi zapravo trebalo u kritičnim situacijama. Ali samo umor retko dovodi do velikih problema: „Po pravilu se dešava da nastane neki tehnički problem ili da vremenski uslovi igraju određenu ulogu, i tada piloti, zato što nisu apsolutno fit i budni, ne uspevaju ispravno da odreaguju.“

Javnost retko sazna za te slučajeve, kaže Šepentau, baš kao i aviokompanije. „Piloti retko šalju izveštaje svojim kompanijama, kada nastanu takvi incidenti, jer se boje negativnih posledica po njihovu dalju karijeru.“

Autori: Marko Miler / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević