Kad predsednik pripreti...

„Kristijan Vulf i mediji – to je tema koja prevazilazi njegov najpre simbiotski a zatim rušilački odnos sa tabloidom Bild. I u regionalnoj štampi, pa i na televiziji, žalili su se i žale se na Vulfa. Sumnjivo poslovanje u kome se bliskost i ekskluzivnost razmenjuju za povoljno izveštavanje, i pretnje ako stvari krenu drukčijim tokom – to ukazuje na jedno specijalno shvatanje slobode štampe; o tome je tokom proteklih dana brzo zavladao društveni konsenzus. Pitanje je, međutim, da li je publika ovde prisustvovala jednokratnoj predstavi ili je imala retku priliku da zaviri u svet u kome političari i novinari sklapaju saveze za koje javnost ne sme da sazna,“ piše Špigel.

Neprijatni telefonski pozivi - deo posla

„Preteći telefonski pozivi me nimalo ne iznenađuju, uvek je bilo tako – kaže Paul-Jozef Raue, koji je bio šef lista Braunšvajger cajtung dok je Vulf bio pokrajinski premijer Donje Saksonije. Raue prenosi da je svojevremeno napisao kritički komentar o Vulfovoj bliskosti sa tabloidom Bild. Posebno mu je smetala doza razumevanja sa kojom je taj list propratio Vulfov razvod i uveo njegovu novu devojku Betinu.“ Ubrzo zatim, novinaru Braunšvajger cajtunga je prišao tadašnji portparol vlade Donje Saksonije Olaf Glezeker i obratio mu se vrlo neprijatnim rečima. „Posle toga, više nismo mogli da dođemo do premijera“, rekao je Raue. […] Gradonačelnici, članovi pokrajinske vlade, direktori lokalnih uprava, premijeri: oni koji o njima kritički izveštavaju, moraju da istrpe neprijatne telefonske pozive i pisma dotičnih. To je deo posla.

„I pored toga, mnogi urednici su zaprepašćeni poslednjim događajima. 'Stalno se dešava da političari pokušavaju da preko glavnog urednika spreče izveštavanje' kaže Sven Gesman iz lista Rajniše post, 'ali ovako drske pretnje, kakve je nemački predsednik uputio Bildu, tako nešto još nisam doživeo. A ni ne znam nikoga ko je toliko glup da ostavi preteću poruku na telefonsku sekretaricu.' Špigel dalje prenosi i da je jedan drugi novinski urednik, Ridiger Opers, takođe svojevremeno morao da se bori sa „provincijskim kneževima“, mada kaže da nikada nije doživeo neprijatnosti kada su u pitanju visoki pokrajinski ili savezni funkcioneri.

Alternativni partneri

O zemljama koje su uvozile naftu iz Irana, a sada, pred uvođenje embarga na iransku naftu, moraju da razmišljaju o alternativnim partnerima. Zidojče cajtung piše:

„Pre svega Japan i Južna Koreja traže nove izvore za snabdevanje… Vlada u Seulu je angažovala specijalan tim koji proučava dejstvo novih američkih zakona, i računa sa velikim posledicama po bilateralne trgovinske poslove sa Iranom. Vašington može da spreči pristup stranih banaka američkom tržištu ukoliko one sklapaju poslove sa Iranskom centralnom bankom… Japan i Severna Koreja sada pokušavaju da nađu partnere na duži rok, a ukoliko bi njihovo snabdevanje iranskom naftom bilo naglo presečeno, oni strahuju da bi to moglo da nanese štetu njihovim privredama.“

„U Evropskoj uniji slično razmišljaju, pa se diskusija u Briselu koncentrisala na prelazne rokove u kojima bi zabrana uvoza iranske nafte trebalo da stupi na snagu. U igri su razne opcije – od tri meseca do godinu dana. Potreban je lagani prelazak, jer zemlje koje su najjače pogođene – Italija, Španija i Grčka, moraju da nađu nove partnere. Saudijska Arabija je izrazila spremnost da tim zemljama nadoknadi naftu iz svojih viškova. Pregovori o tome traju već neko vreme. Osim toga, diplomate se nadaju da će porast proizvodnje u Libiji doprineti zauzdavanju rasta cena nafte. Tokio i Seul su takođe u Rijadu na razgovorima, a stručnjaci prenose da su se Saudijcima obratili i Rusija, Vijetnam, te zemlje zapadne Afrike i Persijskog zaliva.“

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović