Kad roditeljima preti izgon...

Glavna junakinja filma je 13-godišnja Haro koja sa svojom majkom ilegalno boravi u Nemačkoj. Priča je ispričana iz njene perspektive. Haro nema dokumenata i boji se da će biti deportovana iz Nemačke. Film se u prvom redu koncentriše na svakodnevicu devojčice, a ona se na prvi pogled ne razlikuje od svakodnevice neke njene nemačke vršnjakinje: škola, prepirke s roditeljima, prve ljubavi... „Mladi filmski likovi koji se nalaze na pragu odrastanja, koji još sasvim ne razumeju svet, a već su suočeni sa svim njegovim ružnim stranama, posebno su mi zanimljivi“, kaže reditelj Frider Šlajh u razgovoru za DW.

Obična tinejdžerka s neobičnim strahom

On se u svom filmu „Jer sam lepša“ (Weil ich schöner bin) odvažio na nešto neuobičajeno. Bavi se vrlo teškom temom, a obraća se eksplicitno tinejdžerskoj publici: „Ključni element filma je perspektiva iz koje je ispričan – osobe koja odrasta, jer deca i mladi najviše pate u takvoj situaciji i deportacija ih najteže pogađa“, ukazuje redatelj. Šlajh ubacuje kratke sekvence stripa, koristi subjektivni pripovedački ton, konsekventno pokušava da se uživi u poziciju svoje mlade junakinje.

Nemački filmski autori često se bave temom azila i sudbina potražilaca azila, ali obično se u njima radnja vrti oko trgovaca ljudima i tragičnih izbegličkih priča. One su po pravilu namenjene odrasloj publici. Film „Jer sam lepša“ potpuno je drukčiji jer prati život „sasvim normalne“ tinejdžerke i bavi se njenim svakodnevnim brigama i problemima. S jednom velikom razlikom: nad njom stalno visi pretnja da će biti otkrivena, da će biti uhvaćena bez papira. Haro se tako polako zapetljava u klasičnu mrežu problema koji nastaju kad nemaš lična dokumenta i suočavaš se sa birokratskim zamkama i preprekama.

„Stalna neizvesnost i stalni strah od deportacije dovode do toga da takva deca svima lažu, da nemaju poverenja ni u najbolju prijateljicu i da nikada nemaju osećaj da potpuno pripadaju zajednici u kojoj žive“, kaže reditelj.

„Film nije samo medij za zabavu“

Frider Šlajh se prihvatio tako teške teme i odlučio da se obrati mlađoj publici jer za njega film, kaže, nije samo medij za zabavu. Film je, objašnjava, pripovedačka forma koja mu se najviše sviđa jer može gledaoca da odvede u jedan potpuno strani svet i tako ga emocionalno dirne. „Igrane filmove čak često smatram istinitijim od dokumentarnih“, dodaje Šlajh.

Scenario za film „Jer sam lepša“ napisala je Klaudija Šefer, na osnovu istinite priče o devojčici Valentini. Šefer je detaljno istraživala tu problematiku, a za to joj je koristio i njen jedanaestogodišnji rad za organizaciju „Papiri za sve“. To je platforma koja okuplja aktivnosti različitih izbegličkih organizacija i inicijativa za pomoć potražiocima azila. Prema procenama Karitasa, trenutno u Nemačkoj bez važećih dokumenata živi oko pola miliona ljudi.

(Pre)malo ozbiljnih filmova za tinejdžere

„Preko organizacije 'Papiri za sve' 'poznala sam mnogo dece koja su proživela isto što i Valentina. Ono što me kod Valentine posebno fasciniralo jeste njena sposobnost da, uprkos svim lažima koje je pričala, stvori bliske odnose s ljudima. Ona je uspela da sačuva svoju toplinu i živost, iako je morala da bude distancirana i nepoverljiva. I o tome sam htela da napišem scenario“, priča Klaudija Šefer.

Film „Jer sam lepša“, tešku temu kojom se bavi, obrađuje ipak na zabavan način. I u toj kombinaciji je retkost u nemačkoj filmskoj i televizijskoj svakodnevici: „U Nemačkoj ima mnogo filmova za decu do deset godina. Nakon toga, dugo nema ničega osim mejnstrima. A upravo taj uzrast je veoma zanimljiv, i deca u tom periodu su izrazito radoznala i otvorena“, kaže reditelj Šlajh. Na filmskom festivalu u Osnabriku njegov film je požnjeo uspeh i kod publike i kod kritike. Sada mora da se dokaže u bioskopima – da se izbori za svoje mesto pod suncem pored „Džemsa Bonda“ „Hobita“, što sigurno neće biti lako.

Autori: Johen Kirten / Dunja Dragojević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković