Kada kapetan sme da napusti brod?

U današnjem obraćanju javnosti, Mario Monti se zahvalio stanovnicima malog ostrva Điljo koji su u svoje kuće primili 4,200 putnika koji su se spasili sa broda nakon što se kapetanovom greškom nasukao i prevrnuo. Na konferenciji za štampu održanoj u Londonu, Mario Monti je rekao da vlada strahuje od mogućeg izlivanja 500. 000 galona goriva sa broda. Sprečavanje i smanjenje izlivanja goriva vlada je postavila na vrh prioriteta, zajedno sa spasavanjem žrtava, rekao je italijanski premijer. Za pravo mu daje i organizacija Grinpis, čiji stručnjak Kaj Brit kaže:

„Najgore bi bilo da se nafta iz brodskih rezervoara izlije u more. Do toga bi došlo kada bi počeo da klizi niz greben na koji je nasukan, što povlači za sobom stvaranje pukotina u trupu plovila i oštećenje rezervoara. To bi bilo pogubno za eko-sistem oko ostrva Đilja“.

Mazut je opasniji za okolinu od dizela ili gasa

Problem je u tome što je pogonsko gorivo Konkordije teška nafta, mazut koji je mnogo štetniji za životnu sredinu od lakog dizel-goriva ili gasa. Organizacija Grinpis već odavno zahteva da se brodovi preprave tako da mogu da koriste manje štetna goriva. U konkretnom slučaju Konkordije u svakom trenutku moraju biti spremne ekipe koje prikupljaju iscurelu naftu i ispumpavaju je u posebne rezervoare. Za te mere se već pobrinula jedna holandska firma koja trenutno koordiniše eventualnu akciju sa vlastima na Đilju.

Kaptan broda Frančesko Sketino optuzen je za višestruko ubistvo iz nehata, brodolom i napuštanje broda, i sada se nalazi u kućnom pritvoru. Mnogi su se ovih dana s pravom zapitali: kada kapetan zaista sme da napusti brod? Da li je pravilo da kapetan to mora da učini poslednji zaista ugrađeno u pravilnike Svetske pomorske organizacije (IMO) u Londonu, ili je reč o legendi koja nema stvarno pokriće u pravilima? – Odgovor je: nema zakonske odredbe o tome ko poslednji napušta brod. U slučaju havarije, kapetan sam mora da odluči odakle će se starati o putnicima, posadi i brodu. Mnogi stručnjaci smatraju da kapetan na gigantskom brodu poput Konkordije jednostavno ne može sam da rukovodi evakuacijom i da je za to potrebn bordso uigran tim od 30 do 40 ljudi.

Zašto ljudi vole priče o katastrofama?

Novinari jutarnjeg programa ARD su postavili i pitanje: zašto javnost ovoliko zanima udes Konkordije, a gotovo svakodnevne vesti o pogibijama izbeglica iz Afrike čiji pretovareni brodići tonu pred obalama Italije, ne izazivaju toliku pažnju. Na to je pokušao da odgovori teolog morala Alfons Hemerl.

„Ne razmišljam baš svakog dana o tome zašto ljude katastrofe toliko privlače. Ali, kao teolog mogu da kažem: u ovom slučaju nam je sve nekako bliže, to je nešto što sebi bolje možemo da predstavimo. Kada se ljudi dave negde u Sredozemlju, mi ne možemo sebe da zamislimo kao izbeglicu u bekstvu, u nekom čamcu. Ali, lako možemo da zamislimo sebe kao putnika na velikom brodu, jer smo tako nešto već doživeli ili znamo nekoga ko je bio na krstarenju. Time nam je ova tragedija bliža, pa je zato i doživljavamo kao nešto opasnije i zanimljivije“.

Autor: Saša Bojić
Odgovorna urednica: Dijana Roščić