Kako do boljih odnosa Srbije i Kosova?

Iako u Evropskoj uniji i dalje postoji političko opredeljenje za dalje proširenje na Zapadni Balkan, postoji i niz problema koji su se pojavili na evrointegracionom putu zemalja tog regiona. Iz Međunarodne krizne grupe(MKG) zato pozivaju EU da, i pored drugih gorućih problema u svetu, posebno obrati pažnju na svoje „dvorište“.

„Iako postoji političko opredeljenje u EU, nije bilo dovoljno fokusa među zemljama članicama kako bi se zaista osigurao nastavak projekta proširenja, ali i mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu“, kaže za Dojče vele Sabina Frejzer, direktor programa za Evropu u MKG.

Sabina Frejzer istovremeno upozorava da je situacija na Balkanu danas nestabilnija nego što je bila pre izvesnog vremena, a u prvi plan tu ističe stanje u Bosni i Hercegovini.

U MKG kažu da je vrlo teško naći rešenje za probleme u BiH, i ocenjuju da se situacija u zemlji, posle prvobitne posleratne pozitivne tendencije kretanja ka miru i stabilnosti, poslednjih godina zakomplikovala. „Došlo je do podela unutar domaće političke elite, ali i u međunarodnoj zajednici oko toga kako nastaviti dalje“, kaže Sabina Frejzer.

„BiH mora da bude prioritet za EU i zemlje članice. Oni moraju da se fokusiraju na BiH kao zemlju koja je najnestabilnija na Zapadnom Balkanu. Mora se pronaći rešenje kako pokrenuti zemlju na njenom evropskom putu. Zato je i vrlo negativno što EU još nije imenovala šefa svoje delegacije, jer je prioritet da se nađe rešenje za BiH“, kaže predstavnica MKG.

Kao pozitivan primer Sabina Frejzer navodi bilateralnu ulogu koji Nemačka ima u pokušaju rešavanja probleme oko formiranja nove vlade u BiH.

Sa druge strane EU mora da reši i pitanje svog prisustva na Kosovu, ali i da se mnogo više fokusira na izgradnju boljih odnosa Srbije i Kosova. Posle prestanka mandata Pitera Fejta kao specijalog evropskog predstavnika, u Briselu ističu na će se u naredna tri meseca naći njegov zamenik. U MKG smatraju da je odluka o novom predstavniku „vrlo osetljiva“ i da bi bilo „veoma teško“ da na tu poziciju dođe neko ko otvoreno promoviše nezavisnost Kosova, podsećajući da 5 zemalja Unije nije priznalo kosovsku nezavisnost.

„Ko god da dođe na tu poziciju moraće da bude veoma delikatan kada govori o Kosovu. Sa druge strane Srbiji mora da bude jasno da je to predstavnik EU i da ako želi da postane kandidat za članstvo moraće da blisko sarađuje sa njim“, kaže Sabine Fejzer.

Istovremeno direktorka programa za Evropu u MKG Sabine Frezjer, za Dojče vele kaže da EU mora da odluči i kada će Srbiji jasno staviti do znanja da mora da normalizuje odnose sa Kosovom. „Ne govorim o tome da bi Srbija trebalo da prizna Kosovo pre početka pristupnih pregovora, ali postoji čitav niz tehničkih pitanja koji život stanovnika Kosova čine komplikovanim.“ Sabine Frejzer zaključuje da Srbija može više da doprinese stabilnosti života građana Kosova nego što to čini sad.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković