Kako do nemackog drzavljanstva

To što je svaka savezna zemlja to interpretirala na svoj način – u vezi je stim što one mroaju da ga sprovode u život.To medjutim ne zanči da se uslovi za sticanje državčljanstva potpuno razlikuju od zemlje do zemlje. Jer pre svega – radi se u nemačkom pasošu – a ne o psaošu hesena ,bavarske ili hamburga. I drugo nekome ko želi da primi nemačko državljanstvo teško je objacniti da u jednoj zemlji mora da zna manje u u drugoj više da bi mu se molba odobrila.

Što se tiče znanja nemačkog jezika i odgovarajućih kurseva minstri unutršnjih spovloa se ulgavnom slažu.Ali šta se još traži od budućih nemaca?

Trebalo da se identfikuje sa osnovim vrednsotima koje su zcarttane ustavom, jer samop tako može da se živi u zejdnici...Tu spadaju sloboda i jednkost, demokratski princpi ali i pravo na slobodno izražavanje mišelenja – neki minstrisu zahtevali da da se voi sadržaji uče na kursu za dobijnanje državljanstva.Medjutim ,treba se oprostit od pomisli da to nateralo neke neprijatelje demokraije da da osdusttanu od namre da traže nemačko državljasntvo.

Sprono pitanje je da li pitanja s tim u vezi i uopšte neka druga pitanja koja su vezi sa znanjem o nemačkoj treba sročiti u poseban test.Time bi se izbleglo da se odluka o doeljivanju državljanstva prepusti pojdnačnim službencima – ai veažio bi za celu nemačku.

U SAD i Vealkoj britnaji slični testovi već psotoje, sa prirpemni mmateorjalom, kursevima itd. Doduše u tim zemljam se radi samo faktičkom dobijanju

U nemačkoj je do 2000 za pravo na državljstvo bilo odlučujuće porekalo – onaj čiji su rdotelji nemaci -automatsski ma pravo na nem,ačko državljasntvo. Iza toga jje stajala ideja o etnički homogenom društvu. Od 2000, uz takozvni princip porekla važi i princip mesta rodjenja.

Medjtum, mada je nemačka odavno heterogene ,useljenička zemlja – to se ovde teško prihvata, pogotvu medju konzervativcima.I to da su nemačkoj potrebni useljnici ,jer nema dovoljno stručnjaka – tek polako se uvidja.Ist otako polako se shvata da useljnici doprinose kulturnoj raznolikosti.Zato, zapravo mora biti potpuno prirodno da ljudi koji žive u nemačkoj imaju pravo glasa.

Medjutim ako se od nekoga grubo zahteva da se asimiluju, rizikuje se da odbioje većinsko društvo ,da se izlouje i iz inata zastupa savim drugačije ,prema demokratijei neprijateljse vrensoti.

U princpi je dobra ideja da se ljudi koji žele da prihvate nemačko državljastvo za to pripramju na posebnim kursvima – ali ne treba tražiti da polažu ispit.Ta jtest mora bit u skalu sa ralnim žeivot i ne trvba da sdži pitnja ne koje odgovr ni obrazovani rodjeni nemac.To će moći da se psotigen tek kada parijsko – poltičke diskuje i ideolšlku vodjene disusje konačno umuknu.