Kako do pouzdanog lekara?

Zidojče cajtung pod naslovom „Pacijenti će ocenjivati lekare“ piše da će 24 miliona osiguranih kod Opšteg Zdravstvenog osiguranja (AOK) od sledeće godine moći na internetu da daju ocene za oko 185.000 lekara i zubara. Medicinari su na to reagovali kritički, dok su udruženja pacijenata puna hvale..

Navigator za lekare

„AOK Navigator za lekare“ najavljuju iz ovog osiguranja, trebalo bi da bude informativniji i pouzdaniji od sličnih, već postojećih portala na internetu. Obećavaju da će voditi računa o tome da ocene ne budu jednostrane – ocene će se objavljivati tek kada ih bude dovoljno za sticanje mišljenja. Na primer – ocene lekara koji ima oko 1000 pacijenata biće objavljene teka kada ih se nakupi oko pedesetak.

Udruženja lekara međutim kritikuje ovaj navigator iz više razloga. Jedan od njih glasi da pacijenti nisu u stanju da ocene stručnost lekara, već mogu samo da daju svoje subjektivno mišljenje. Udruženja pacijenata pozdravljaju ovu ideju AOK i kažu da pacijenti često imaju velikih problema da nađu prave i dobre specijaliste i da bi im navigator bio od značajne pomoći.“

Kočnica za dugove

Konzervativni Frankfurter algemajne cajtung kao glavnu temu je izabrao odluku Bundesrata da zakonom zaustavi dalje zaduživanje države.

Velika većina u Bundesratu juče je glasala za zakon kojim se zabranjuje zaduživanje nemačkih pokrajina posle 2020. godine. Saveznoj državi se uzimanje kredita od 2016. godine ograničava na 0,35% bruto društvenog proizvoda. Mogućnost deficita ostaje, sve u zavisnosti od konjunkture, ali postoji obaveza da se u dobrim vremenima kase ponovo napune. Izuzeci su i prirodne katastrofe i druge vanredne situacije, ali takođe sa obavezom da se precizno isprogramira otplata tih vanrednih troškova. Ministar finansija Štajnbruk je rekao da je ovo važan signal, koji je neophodan upravo u vremenima krize. Jer samo sledeće godine država će uzeti nove kredite u vrednosti od više od 90 milijardi evra.

Jadi mladog naučnika

Špigel onlajn skreće pažnju na studiju u kojoj je anketirano skoro 1000 mladih naučnika na univerzitetima. Reč je o studentima na postdiplomskim studijama koji pripremaju doktorsku disertaciju i rade na univerzitetu. Sudeći po studiji, ti mladi naučnici samo 40% odsto svog radnog vremena koriste za naučni rad, dok većinu vremena potroše na druge poslove na univerzitetu. Ugovor im u proseku traje 28 meseci, dok je za doktorsku disertaciju u Nemačkoj u proseku potrebno oko 70 meseci. Ovde u zemlji trenutno 100.000 mladih sprema svoju doktorsku disertaciju, a 90 odsto njih, ako je suditi po studiji – nema nameru da karijeru nastavi na univerzitetu.

Priredila Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović