Kako isplivati iz dužničke krize?

Kada sam zaključio stanarski ugovor , bio sam stvarno glup. Jednostavno nisam primetio. A onda je došlo jedno na drugo...Kad je čovek mlad, to ne izgleda tako tragično...Najpre 1000, pa onda 5000 maraka duga , a onda sve više i više...

Zbog stanarskog ugovora Tomas Peters je zapao u spiralu dugova. Stanodavac je ugovorom odredio godišnje povećanje stanarine u visini od 150 evra.

Gubitak posla najčešći uzrok dužničke krize

Drugi ljudi zapadaju u finansijsku krizu zbog bolesti ili nesrećnog slučaja. I razvod braka može da bude razlog za to da čovek više nije u stanju da otplaćuje dugove, zato što mora da plaća alimentaciju ili da osniva novo domaćinstvo. Ali, najčešći razlog je nezaposlenost.I Peters je izgubio posao. Njegov račun je bio toliko u minusu da mu više ni jedna banka nije odobravala kredit.

Kamate, opomene, blokada računa

Kad god nisam dobio pare, odlazio sam u drugu banku.Tamo sam otvarao novi račun . Bio sam mlad i to je moglo, sada to više ne može, kaže Peters.

Zbog kamata, opomena i sudskih troškova dugovi su postajali sve veći. Banke hoće da im se vrati petocifrena suma. Jedan prijatelj poslao ga je u savetovalište za zadužene.Juta Betner savetuje dužnike u Centrali za potrošače u Kelnu .

Uključivanje savetnika za dugove

Po pravilu ljudi više nisu u stanju da sami pregovaraju. A i poverioci su zainteresovani da se u pregovore uključi savetnik za dugove pošto se oni bolje razumeju u pravna pitanja.

Ponekad pođe za rukom da se iznađe sporazum – izradi se plan za otplatu dugova.Pri tome poverioci moraju da se odreknu dela duga, a ako na to nisu spremni , dužnici mogu od suda da traže takozvanu potrošačku insolvenciju- a to je neka vrsta bakrota privatnog lica. Oni time zvanično nisu sposobni da otplate dug. To je protekle godine učinilo preko 90 000 ljudi u Nemačkoj.