Kako izraelska vojska zaista ratuje

Za većinu Izraelaca rat u Gazi početkom godine je „crna rupa“, kaže Jehuda Šaul, jedan od osnivača organizacije „Prekinuti ćutnju“. Javnost do danas ne zna šta su sve učinili izraelski vojnici tokom operacije „Liveno olovo“ i većina se oslanja na informacije iz medija koje su, zapravo, prošle vojnu cenzuru.

„Prekinuti ćutnju“ je našla 26 vojnika koji su bili spremni da kažu šta se zaista dešavalo u Gazi – naravno, pod uslovom da ostanu anonimni. Tako jeda pripadnik oklopnih jedinica priča o sistematskom razaranju kuća:

„Preko dana zadatak nam je bio da štitimo pešadiju. Vojnici su ulazili u kuću, tamo bi nešto eksplodiralo, prelazili bi u drugu kuću, sledila bi nova eksplozija. Pojma nemam šta je bilo u pitanju, nismo bili ugroženi“, kaže ovaj vojnik.

Svi vojnici tvrde da ih tokom operacije nisu napadali pripadnici Hamasa. Tako su u proizvoljnim napadima izraelske pešadije, artiljerije, mornarice, vazduhoplovstva opustošeni celi krajevi, a jedan pešadinac kaže:

„Tokom našeg boravka tamo, za koji nismo znali koliko će potrajati, morali smo što detaljnije kontolisati okolinu. „Kontrolisati“ je lepša reč za sistematsko razaranje“.

Prema mišljenju Jehuda Šaula iz „Prekinuti ćutnju“ ti izveštaji pokazuju da je izraelska armija tokom rata u Gazi pribegla potpuno novoj strategiji:

„Prvi put armija je ušla u operaciju sa idejom: što manje gubitaka u našim redovima, pa neka košta šta košta. Ne želimo da naši vojnici ginu i svejedno nam je da li će civili biti ugroženi ili ubijeni. Armija je pogazila svoje etičke smernice“, kaže Šaul.

Prema izveštajima vojnika armija je u Gazi slepo uništavala bez obzira na krivicu i nevinost, pripadništvo Hamasu ili ne. Jedan pešadinac kaže:

„Bilo nam je strogo zabranjeno da se pojavljujemo na krovovima. U stvari, vazduhoplovstvo je dobilo zeleno svetlo da puca na ljude na krovovima“.

A Šaul dodaje: „Čim artiljerija gađa stambenu četvrt ne može se reći da je učinjeno sve kako bi se zaštitili civili. Artiljerija koristi oružje velikog kalibra koje je neprecizno“.

Najzad, narednik oklopnih jedinica prepričava razgovor sa pretpostavljenim uoči napada: „Onima koji su postavljali pitanja o etici i nevinim odgovorio je da ćemo biti u ratu i da ne oklevamo da sve razorimo, džamije i sve što ocenimo kao pretnju. Princip je – pucati i ne misliti o posledicama“.

To nije armija koju ja poznajem – u demokratskoj zemlji kao što je Izrael ne sme biti razaranja kao u ratu u Gazi. Kako armija ratuje stvar je celog naroda, zaključuje Jehuda Šaul.

autor: S. Engelbreht, N. Briski

odg. urednik: N. Jakovljević