Kako je Čaušesku „prodavao“ Nemce

Uoči Božića 1989, na ulicama rumunskih gradova vodile su se otvorene borbe između pristalica i protivnika režima Nikolaea Čaušeskua. Protivnici su na kraju pobedili, diktator je smaknut, a Rumunija je otvorila svoje granice prema Zapadu. To je bio signal za mnoge rumunske Nemce da napuste svoju domovinu i isele se u zemlju svojih predaka – Nemačku. I pre pada diktature rumunski Nemci iseljavali su se iz Rumunije. Ali za svakog od njih Nemačka je Bukureštu plaćala devizama. Tako su za Nikolaea Šaušeskua i njegovu diktaturu, pripadnici nemačke manjine dugo bili važan izvor prihoda.

Najvažniji izvozni artikli

„Nafta, Nemci i Jevreji su najvažniji izvozni artikli Rumunije“, rekao je navodno jednom prilikom rumunski diktator. A „izvoz“ je tekao kao podmazan. Godine 1977. u Sibiuu (nemački naziv: Hermanštat) živelo je preko 25.000 rumunskih Nemaca. Godine 1992. njihov broj je pao na 6.000. Smatra se da je Rumuniju preko „izvoza“ napustilo preko 200.000 pripadnika nemačke manjine. Ako se računa da je po dozvoli za iseljavanje Bukurešt od Bona naplaćivao po 8.000 tadašnjih maraka, lako se može razumeti Čaušeskuova opaska o „izvoznom artiklu“. Nakon pada Berlinskog zida i otvaranja granica istočnoevropskih zemalja, egzodus Nemaca iz Transilvanije nazad u zemlju svojih predaka se pojačao. Pritom se nemački u tom delu Europe govori još od 11. stoleća, kada su se mnogi stanovnici Porajnja, Bavarske, ali najviše iz Saksonije doselili u rudama bogatu Transilvaniju. Kroz čitavu istoriju Nemci su, zbog svoje zanatske umešnosti, tu uživali zaštitu ugarske krune i svesno su se odvajali od lokalnog ne-nemačkog stanovništva.

„Kupovina slobode“

Razlike između Nemaca i njihovih ne-germanskih suseda postale su najizrazitije za vreme nemačke okupacije tokom Drugog svetskog rata. Mnogi rumunski Nemci su u Adolfu Hitleru, koji je voleo da se predstavlja i kao spasilac Nemaca izvan granica „Rajha“, videli budućnost. Područje Transilvanije davalo je natprosečno mnogo zadrtih pristalica nacionalsocijalizma i mnogi su regrutovani u zloglasne SS-jedinice. To se pokazalo pogubnim nakon ulaska sovjetske armije u Rumuniju. Staljin je u znak odmazde naredio da se poubijaju mnogi rumunski Nemci, a desetine hiljada ih je deportovano u najudaljenije delove Sovjetskog Saveza poput Kazahstana ili Kirgistana.

I u socijalističkoj Rumuniji je oko pola miliona preostalih Nemaca važilo za izdajnike. Mnogi su razmišljali samo o jednom: kako da pobegnu iz rumunske diktature u zemlju predaka – Nemačku. I tu je režim u Bukureštu „namirisao“ veka. Godine 1968. nemačka vlada je preko jednog advokata sa tajnom policijom Rumunije „Sekuritate“ u najvećoj tajnosti sklopila ugovor o „kupovini slobode“ za pripadnike nemačke manjine. I „posao“ je krenuo – a trajao je sve do pada režima.

„Izvoz“ Nemaca je bio toliko isplatljiv da je režim u Bukureštu došao na istu ideju sa Izraelom koji je na isti način „otkupljivao“ dozvole za iseljavanje za rumunske Jevreje. Danas u Rumuniji živi oko 40.000 pripadnika nemačke manjine. Situacije se od ulaska u Evropsku uniju promenila. Gradonačelnik Sibiua je sada opet jedan Nemac kojeg je izabrala rumunska većina. To je možda najbolji pokazatelj za to da se situacija između nemačke manjine i većinskog rumunskog stanovništva nakon stoleća netrpeljivosti normalizovala.

Autori: Mark fon Lipke-Švarc / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković