Kako je Ejafjalajokul prizemljio avione

Pepeo je iz kratera vulkana Ejafjalajokula izbačen ogromnom snagom tako da je dostigao visinu od deset kilometara. Sastoji se i od neke vrste silikona koji se topi na temperaturi nižoj od 1.200 stepeni – to je radna temperatura avionskih motora. Istopljeni silikon taloži se kao fini film na turbinama i zidovima motora. Zbog toga se prekida dotok vazduha i motori staju.

Kiseonika je veoma malo u oblaku pepela tako da nastaju problemi sa sagorevanjem što takođe dovodi do prekida rada motora. Čestice čađi u vulkanskom pepelu oštećuju merne uređaje i blokiraju senzore za merenje visine i brzine, te je onemogućeno upravljanje letelicom.

Moglo bi da potraje mesecima

Mešavina prašine, mehura gasa i vodene pare oblaže celu površinu aviona i prilikom njenog hlađenja nastaju male, staklaste čestice koje deluju kao papir za šmirglanje. One uništavaju zaštitni sloj i rubove na avionu tako da se gubi pogonski moment. Najzad, vulkanski pepeo prekriva staklo na pilotskoj kabini i piloti više ništa ne vide.

Tokom poslednje tri decenije vulkanski pepeo oštetio je više od devedeset aviona. Vulkanolozi i meteorolozi prognoziraju da bi muke sa islandskim vulkanom mogle da potraju još danima, možda čak i nedeljama i mesecima i da bi se pepeo mogao proširiti na celu Evropu i preko Atlantika stići i do Amerike.

Inače, seljacima na Islandu je savetovano da stoku drže u štalama, jer pepeo sadrži fluor i sumpor štetne po zdravlje.

Autori: G. Hajze / N. Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević